Sremski Karlovci se nalaze u neposrednoj blizini Dunava, Nacionalnog parka Fruška gora, kao i u zoni uticaja i okrilju Specijalnog rezervata prirode Koviljsko–Petrovaradinski rit. Povezanost čoveka, ekonomije i životne sredine, koja na ovim prostorima obitava vekovima, okvir je za ovu našu priču.

Udruženje Karlovački vinogradi deluje od 2019. godine, na tragu građanske inicijative u lokalnoj zajednici u opštini Sremski Karlovci. Udruženje se bavi zaštitom životne sredine i promocijom prirodnih i kulturnih vrednosti Sremskih Karlovaca. U prvom planu ističemo potencijale održive poljoprivrede i agroekoloških aspekata u očuvanjsu biodoverziteta.

Okupljeni članovi udruženja su uvereni da postoje opcije i rešenja da ekonomski razvoj u lokalu i zaštita životne sredine idu zajedno, kao i da podupru jedna drugu. Agroturizam i eko-turizam, vinogradarstvo i ekološka poljoprivreda imaju veliki potencijal da očuvaju i unaprede ekološku svest zajednice.

Održiva i ekološka poljoprivreda se sagledavaju kao prakse koje dugoročno mogu da zadovolje osnovne ljudske potrebe i obezbede prehrambenu sigurnost, kao i da poboljšaju stanje životne sredine i učine efikasnijom upotrebu prirodnih resursa, vode i zemljišta, od kojih zavisi i sama poljoprivreda. Agroekološke metode se sve više prepoznaju u stručnoj javnosti i široj zajednici kao primeri dobre prakse i usklađenosti poljoprivredne proizvodnje i zaštite životne sredine.

Udruženje se u svojim aktivnostima bavi i promocijom i problematikom mikrobiologije zemljišta u organskoj, regenerativnoj, biodinamičkoj poljoprivredi. Naime, članovi okupljeni oko Karlovačkih vinograda su uvereni da održiva I ekološka poljoprivreda može i mora da deluje i u funkciji očuvanja biodiverziteta.

Neki od zaključaka iz dosadašnjeg rada i aktivnosti udruženja o zdravlju zemljišta i zaštiti životne sredine, mogu da se sumiraju u nekoliko teza.

Sadržaj humusa na poljoprivrednim parcelama u Vojvodini je u konstantnom padu. Sada je na ispod tri odsto. Da li se ovaj proces može zaustaviti i preokrenuti, to zavisi ne samo od pionirskog rada na obnovi i regeneraciji tla i posvećenosti pojedinaca. Osiromašenje zemljšta, kao i zagađenje vode i tla, takođe je i društveni problem. ako bi se to predupredilo, potrebno je angažovanje svih relevantnih strana, nadležnih institucija, poljoprivrednika i udruženja koja se bave zaštitom životne sredine.

Udruženje apeluje na važnost adekvatnog gazovanja i obrade zemljišta, kontrolu i zabranu upotrebe pesticida i hemijskih otrova. Za oporavak zemljišta je potrebno da se poljoprivredna proizvodnja adekvatno prilagodi lokalitetu i da se sprovede rejonizacija. Potrebno je prepoznati kvalitet i osobine zemljišta i prilagoditi useve i kulture, kako bi se ostvarili najbolji rezultati, a pre svega zadržala ravnoteža u mikrobiologiji tla.

Očuvanje zdravlja zemljišta je uslov za održivo bavljenje poljoprivredom. Priroda traži puteve samoisceljenja. Bogatstvo biodiverziteta i pošumnjenost su od presudne važnosti za očuvanje tla. Poljoprivredno imanje u biodinamici se posmatra i shvata kao jedan celoviti organizam, kao jedna oaza. Regenerativna posljoprivreda je logičan nastavak i prati sled permakulturnih metoda i nalazi primenu na velikoj skali, na većim poljoprivrednim površinama.

Aktivnosti i inicijative udruženja tokom jesenje sezone

Nakon dugog i sušnog leta 2024, zabrinjavajuće učestalosti toplotnih talasa I dugih perioda bez kapi kiše u našoj regiji, Udruženje Karlovački vinogradi organizovalo krajem septembra okrugli sto o klimatskoj I ekološkoj otpornosti u poljoprivredi u ekološkom centru Radulovački, u Sremskim Karlovcima. Tema diskusije bila je uzajamna povezanost poljoprivrede i vinogradarstva, zdravlja zemljišta, klimatskih uslova.

S obzirom na to da je efekat klimatskih promena sve vidljiviji u oblasti poljoprivredne proizvodnje, udruženje je otvorilo dikusiju i predstavilo moguća rešenja za ublažavanje efekta klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju. I jednako, za smanjenje uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu.

Na panelu su učestvovale:

• Dr Ana Vuković Vimić, doktor nauka iz oblasti meteoroloških nauka i profesorka na Katedri za vinogradarstvo, Poljoprivredni fakultet u Zemunu.

• Dr Jordana Ninkov, naučna savetnica, Institut za ratarstvo i povrtarstvo – Laboratorija za zemljište i agroekologiju, Novi Sad.

Tema klimatske i ekološke otpornosti biće u fokusu rada udruženja u narednom periodu. Nastavićemo da sagledavamo ovu problematiku iz različitih perspektiva I tokom 2024/25. Za sada smo dobili dalju podršku u okviru programa „Bezbedna priroda i klima“, koji sprovodi WWF Adria i finansira EU u Srbiji.

U pripremi je dokumentarni film, koji će ove jeseni imati premijeru u Sremskim Karlovcima, kao i brošura, publikacija, nastavak razgovora, diskusija na ovu temu.

Takođe smo pripremili studiju sa planom inventarizacije biodiverziteta na području Kalrovački vinograda, koju u saradnji sa zainteresovanim biolozima i stručnjacima iz oblasti nameravamo da sprovedemo u narednom periodu.

Smatramo da je adaptacija na klimatske promene jedan od najvećih izazova u poljoprivredi, ako I u celokopnoj društvenoj sferi. Naš skromni doprinos u tom segmentu biće dalje traganje za odgovorima koje su to moguće metode ublažavanja I adaptacije na klimatske promene.

Udruženje takođe namerava da promoviše rešenje zasnovana na prirodi i u tom kontekstu, očuvanje biodiverziteta, voda, zemljiše, pre svega ,je ključna u ekološkoj poljoprivredi. Udruženje promoviše povezivanje ove dve sfere, poljoprivrede i zaštite životne sredine, koje su često suprostavljene, dok mi smatramo da one u agroekološkim metodama mogu da budu usaglašene.

Naše udruženje se aktivno zalaže za zaštitu prirode u Karlovačkim vinogradima i u opštini Sremski Karlovci. Na tom tragu, udruženje je organizovalo i radionicu o mogućnostima zaštite i očuvanja prirodnih i kulturnih odlika predela i područja, uz razgovor o procedurama zaštite predela u Republici Srbiji.

Razgovarali smo o tome kako jedan predeo, potes, sa svim svojim specifičnostima, može da postane zaštićeno prirodno dobro i dobije određeni nivo zaštite. Koji su uslovi, šta je potrebno da odlikuje jedan predeo, koje su procedure da se podnese inicijativa.

Potrebno je da prepoznamo, ali i zaštitimo vrednosti koje imamo, da bismo ih sačuvali i unapredili. Na radionici smo sazanali više o tome koje su ingerencije pojedinih državnih institucija i koji je njihov mogući doprinos i uloga, ka o i o tome u kojoj meri postoje uslovi za zaštitu Karlovačkih vinograda.

Nikola Stojnić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode vodio je ovu radionicu i otkrio određene mnoge složenice, načine, metode i problematiku u institucionalnim okvirima zaštite prirode.

Paradoks sa kojim se suočavaju pojedinci, organizacije i institucije koje deluju i rade u domenu zaštite prirodnih vrednosti na svim nivoima i na svim meridijanima je taj da prirodu štitimo i branimo u najvećoj meri, ako ne i isključivo od nas samih, od ljudi, od delovanja čoveka.

Institucionalna zaštita, sa rezervatima, parkovima prirode, prirodnim dobrima, nacionalnim parkovima, kakvu danas poznajemo, postoji tek od 19. veka. Uporedo sa razvojem industrijskog društva, pojavila se i potreba za regulisanjem i normativima u zaštiti prirode.

Na ovoj radionici, udruženje je ponovo otkrilo i jedan potok u Karlovačkim vinogradima, najkraći na Fruškoj gori, za koji se nadamo da će opstati i dobiti i određeni nivo zaštite u budućnosti.

Udruženje je otvoreno za buduće saradnje

Sa zadovoljstvom ističemo da broj aktivnosti i interesovanje za rad Udruženja Karlovački vinogradi kontinuirano raste, što pokazuje sve veću podršku lokalne zajednice i stručne javnosti, sa temama kojima se bavimo.

U svetlu ovih pozitivnih trendova, udruženje ističe da su ciljeve i viziju delovanja:

– Udruženje Karlovački vinogradi je neprofitno udruženje građana, čiji cilj jeste očuvanje i preobražaj kulturnog podneblja mikrolokaliteta koji obuhvata naseljenu zajednicu Karlovački vinogradi, kao sastavnog dela Sremskih Karlovaca.

– Naše opredeljenje je saradnja sa lokalnom zajednicom, srodnim nepolitičkim organizacijama i građanskim inicijativama i institucijama na opštinskom i nacionalnom nivou.

– Otvoreni smo za komunikaciju i svaki vid saradnje sa pojedincima i organizacijama sa kojima delimo vrednosti i koje deluju u dobroj veri i nameri.

Takođe je značajno napomenuti i dosadašnju podršku prijatelja, kolega, saradnica i budućih saradnika Udruženja Karlovački vinogradi. To su izemđu ostalih i Ekološki centar Radulovački, Savez za regenerativnu poljoprivredu, BioSense Institut, List Poljoprivrednik, Eko List, Eko Vest, Zeleni Vrbas, Domaćinstvo „Krivac”, Gostiona „Kod četiri lava” i mnogih drugih prijatelja. Rad udruženja su do sada podržali i Opština Sremski Karlovci, Trag fondacija, Beogradska otvorena škola, WWF-Adria, kao i pojedinci i inicijative u lokalnoj zajednici.

Mihajlo Vujasin

Aktivnosti udruženja možete pratiti na internet stranci udruženja i na društvenim mrežama:

Internet stranica: www.karlovackivinogradi.org

Fejsbuk: https://www.facebook.com/udruzenjekarlovackivinogradi/

Instagram: https://www.instagram.com/karlovackivinogradi/

LinkedIn: https://www.linkedin.com/company/karlovacki-vinogradi/

Youtube kanal: https://www.youtube.com/@udruzenjekarlovackivinogradi