Održive prakse u poljoprivredi dobijaju sve više na značaju širom sveta kako raste svest da se način proizvodnje mora menjati da bi se proizvelo dovoljno hrane bez ugrožavanja prirodnih resursa i planete. Holandija, Danska, Švajcarska, Izrael i Japan istakle su se kao lideri u ovoj oblasti i mogu da posluže kao primer poljoprivrednicima u Srbiji, gde su prakse poput plodoreda i strip-till tehnike još uvek relativno nove.

Danski farmeri su među prvima prešli na tehnike precizne poljoprivrede, što je rezultiralo optimizovanim korišćenjem resursa i manjim uticajem na životnu sredinu. Fokus je na smanjenju primene hemijskih đubriva i pesticida, organskoj proizvodnji i integraciji obnovljivih izvora energije u poljoprivredu. Danska je jedna od vodećih zemalja u korišćenju energije vetra za napajanje farmi i veliku pažnju posvećuje očuvanju biodiverziteta na njivama. To uključuje ostavljanje prostora za divlje životinje, održavanje prirodnih staništa i sadnju zaštitnih pojaseva oko useva.

Japan često primenjuje system rotacije useva i plodoreda kako bi očuvao plodnost zemljišta i smanjio upotrebu hemijskih sredstava. Ove prakse pomažu u sprečavanju erozije zemljišta i održavanju prirodne ravnoteže u ekosistemu, a nisu nepoznanica ni za naše poljoprivrednike. Već skoro tri godine primenjuju ih vojvođanski proizvođači povrća, koje je Nestlé kao prve u regionu uključio u svoj globalni program regenerativne poljoprivrede.

Švajcarska je poznata po svojim praksama održive poljoprivrede, posebno u planinskim regionima. Poljoprivrednici daju prioritet očuvanju biodiverziteta i široko primenjuju agrošumarstvo i integrisane tehnike upravljanja štetočinama.

Uprkos sušnoj klimi, Izrael se svrstao među lidere u održivoj poljoprivredi kroz napredne tehnike navodnjavanja, preciznu poljoprivredu i upravljanje vodom. Poznat je po svojim sistemima za navodnjavanje „kap po kap“ i reciklaži vode. Precizna poljoprivreda je odavno stigla i na plodne ravnice Holandije, a „zemlja lala“ je pionir u vertikalnoj poljoprivredi i akvaponici – inovativnom načinu koji kombinuje uzgoj ribe i biljaka u vodenom supstratu, bez zemlje.

Dronovi i farmerski roboti mogli bi da postanu najbolji saveznici i naših poljoprivrednika. U povrtnjacima Geneze i Telek Paprike se već treću godinu, uz podršku Nestlé-a, primenjuju prakse regenerativne poljoprivrede koje kombinuju tradicionalne i inovativne tehnike s ciljem očuvanja zemljišta, vode i biodiverziteta, a istovremeno doprinose manjoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte.

Primera radi, farmdroid u povrtnjacima Geneze ne troši fosilna goriva jer se napaja preko sopstvenih solarnih panela. Na polju je zamenio nekoliko teških mašina jer pored setve može da obavi i okopavanje korova i dve operacije oranja. Preciznom setvom smanjuje se na minimum primena herbicida i pesticida, čime se čuvaju zemljište, voda i korisni insekti.

Regenerativna poljoprivreda jedna je od najvažnijih globalnih inicijativa Nestlé-a u cilju očuvanja životne sredine, zaštite biodiverziteta i unapređenja zdravlja zemljišta za buduće generacije. Ove godine su u program uključeni i domaći proizvođači suncokreta i na jesen ih očekuje prva žetva iz regenerativne poljoprivrede. U obradi su primenjivali strip-till tehniku plitkog oranja u trakama koja minimalno remeti zemljište i pomaže mu da zadrži vlagu i hranljive materije.

Nestlé će dalje širiti program regenerativne poljoprivrede s ciljem da što veći broj naših ratara i povrtara uključi u moderne prakse održive poljoprivrede po uzoru na zemlje koje su lideri u ovoj oblasti.

Nestlé je svetski lider u proizvodnji hrane i pića, sa tradicijom dužom od 150 godina i više od milijardu prodatih porcija dnevno. Prodaja kompanije za 2022. godinu iznosi 94,4 milijarde švajcarskih franaka. Nestlé u Srbiji posluje već 18 godina, sa proizvodnjom u Surčinu i zapošljava više od 700 ljudi. Nestlé Surčin proizvodi asortiman brendova C, MAGGI, THOMY i Nestlé Professional, i prva je prehrambena fabrika u Srbiji koja je postigla Zero Waste to Landfill cilj, što znači da ni gram otpada iz fabrike ne završava na komunalnim deponijama. Srpska Nestlé fabrika od 2021. godine poseduje zvanični sertifikat Privredne komore Srbije za sprovođenje dualnog obrazovanja. Kompanija u Srbiji 12 godina sprovodi ZdravoRastimo projekat, sa ciljem da decu osnovnoškolskog uzrasta edukuje o osnovnim postulatima pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti, a kroz projekat je do sada prošlo više od 120.000 dece. Donacije hrane ugroženim grupama jedna su od najvažnijih aktivnosti kompanije, a samo u 2022. godini donirani su proizvodi u vrednosti od oko 45 miliona dinara. Nestlé je 2021. godine uključio i dobavljače iz Srbije u svoj globalni projekat regenerativne poljoprivrede, koji za cilj ima očuvanje i obnavljanje poljoprivrednog zemljišta i njegovog ekosistema. Početna investicija od 140.000 švajcarskih franaka obuhvatila je dve srpske kompanije, glavne dobavljače sirovina za portfolio brenda C, na čelu sa poznatim Začinom C. Nestlé je samo od 2021. godine obezbedio 25 miliona sadnica u okviru svog globalnog programa koji sprovodi za bolji život lokalnih zajednica i očuvanje planete. Cilj je da u područjima odakle nabavlja sastojke do 2030. godine posadi 200 miliona stabala i na taj način doprinese eliminaciji 9,3 miliona tona ugljen-dioksida iz atmosfere.

Polje suncokreta u Kumanu (Foto: Boško Karanović-Nestlé)