Nevladine organizacije, ljubitelji reka i ekstremnih sportova na vodi, upozorili su da je neophodno da se planovi za izgradnju tri brane na gornjoj Drini, u Bosni i Hercegovini, zaustave i ova jedinstvena reka zaštiti. Drina i njene pritoke, između ostalih strogo zaštićenih vrsta, predstavljaju i najvažnije svetsko stanište globalno ugrožene vrste riba-mladice (Hucho hucho), a i sve su popularnija turistička destinacija.
Upozorenju prethodi poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića, 17. maja, radi postavljanja kamena temeljca za izgradnju HE Buk Bijela (2) – projekta koji je daleko od spremnog za izgradnju.
Firma, u vlasništvu Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) (49%) i Elektroprivrede Srbije (51%) planira seriju izgradnje tri hidroakumulacije na gornjoj Drini – Buk Bijela, Foča i Paunci – ukupne snage oko 180 megavata.
U julu 2017. potpisan je memorandum o izgradnji HE Buk Bijela sa kineskom Nacionalnom aero-tehnološkom međunarodnom inženjerskom korporacijom (AVIC-ENG) (3), ali nije potpisan konačni ugovor o izgradnji. Građevinska dozvola za sada je obezbeđena samo za pripremne radove.
Osim činjenice da nije potpisan ni jedan ugovor o zajmu, pa izvor finansiranja ostaje nepoznat, kao što nikada nije objavljena ni studija izvodljivosti, postavlja se pitanje da li ona uopšte postoji?
Uprkos činjenici da Drina čini deo granice Bosne i Hercegovine s Crnom Gorom i Srbijom, od državnih institucija BiH niko do sada nije podneo zahtev za saglasnost za izgradnju ove hidroelektrane, dok Pravobranilaštvo Bosne i Hercegovine još uvek ispituje slučaj. U decembru 2020. godine, 24 zastupnika u Zastupničkom domu Parlamenta Bosne i Hercegovine pokrenula su postupak pred Ustavnim sudom protiv odluke Republike Srpske o izdavanju koncesije za izgradnju hidroelektrana na Gornjoj Drini, budući da odluke u vezi s državnom imovinom poput reka na međunarodnim granicama, mogu samo biti donete na državnom nivou (4).
U toku je i slučaj pred Odborom za sprovođenje Espoo konvencije zbog propusta Bosne i Hercegovine da se posavetuje sa Crnom Gorom o prekograničnim uticajima hidroelektrana na gornjoj Drini na životnu sredinu. Grupa nevladinih organizacija podnela je žalbu Odboru u maju 2020. godine, što je sledila crnogorska vlada u decembru iste godine (5).
Postupak koji je pokrenuo Aarhus centar u Sarajevu takođe je u toku na Vrhovnom sudu Republike Srpske, tražeći da se ospori odluka Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske iz 2019. godine, kojom je omogućeno ERS-u da se osloni na procenu uticaja na životnu sredinu koja datira od pre deset godina i koja sadrži izuzetno mnogo propusta, umesto da zahteva izradu nove studije po osnovu zahteva ERS-a za novu ekološku dozvolu (6).
„ERS tvrdi – bez ikakvih dokaza – da izgradnjom HE Buk Bijela neće biti prekograničnog uticaja“, navodi Nataša Kovačević iz organizacije Green Home. „Zapravo, ako akumulacija doseže do 434 m.n.v.e, to bi ne samo poremetilo migraciju ugrožene mladice i drugih vrsta, već bi ušlo na teritoriju Crne Gore, jer je granica na 432,37 metara“ dodala je.
„Ne samo što su Tara i Drina dugi niz godina popularne za rafting i kajakarenje, one svojom lepotom predstavljaju prave bisere Balkana. Izgradnjom planiranih hidroakumulacija na Drini potpuno će se uništiti skoro 30 km toka, a građanima Foče i okoline predstavlja prijetnju po zdravlje. Shodno tome, potreba za očuvanjem reka za buduće generacije, upravo u netaknutom obliku kakve su nama date, ne sme se dovesti u pitanje“, dodao je Viktor Bjelić iz Centra za životnu sredinu iz Banja Luke.
Saopštenje su zajednički poslale organizacije Aarhus Centar iz Sarajeva, Centar za životnu sredinu iz Banja Luke, Green Home, Nature Lovers Montenegro, NVO Da zaživi selo i SRK “Lipljen” – Pljevlja iz Crne Gore, te WWF Adria.
Photo by Filip Mroz on Unsplash
