Prema podacima Kopernikus službe za klimatske promene, odstupanje globalne temperature vazduha je prvi put nadmašilo prag od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski prosek. Uprkos nebrojenim naporima WWF-a, ali i drugih svetskih i lokalnih organizacija za zaštitu prirode, čovečanstvo krupnim koracima gazi ka neistraženim scenarijima.

Podaci pokazuju da su temperaturni rekordi bili premašeni ne samo na godišnjem, već nekoliko puta i na mesečnom, čak i dnevnom nivou. Svaka od proteklih 10 godina bila je jedna od deset najtoplijih ikad zabeleženih godina, a 2024. je prva koja je probila granicu od 1,5 stepeni. Jedanaest od ukupno dvanaest meseci u godini je premašilo takvu granicu, a godinu i po unazad, svi meseci osim jula 2024. godine su bili za više od 1,5 stepeni topliji od proseka. Uzrok klimatskih promena u najvećoj meri leži u ljudskim aktivnostima. 

ZA SRBIJU – Dunja Macoko Drvar, direktorka programa zaštite prirode u WWF-Adriji, ističe: “Prema preliminarnim podacima, u Beogradu je 2024. godina ponovo srušila sve rekorde. Odstupanjem od proseka srednje godišnje temperature za čak 2,8 °C, bila je za 1,1 stepen toplija od do sada najtoplijih 2023. i 2019. godine. Od maja 2023. godine do kraja 2024. imali smo samo jedan mesec hladniji od proseka, a prošlog februara smo imali rekordno odstupanje od proseka od čak 7,5 stepeni.

ZA HRVATSKU – Dunja Macoko Drvar, direktorka programa zaštite prirode u WWF-Adriji, ističe: “Ukupna količina vodene pare u atmosferi dosegla je rekordnu vrednost, oko 5% iznad proseka 1991. – 2020. godine, čak više od 1% više nego u prethodno rekordnim godinama 2016. i 2023. Topliji vazduh sadrži više vlage, a vlaga je pak, jedan od sastojaka snažnih olujnih procesa.” 

Stručne analize ekstremnih događaja iz 2024. godine na globalnom nivou pokazale su da je 15 od ukupno 16 analiziranih devastirajućih poplava, odnosno 94% tih pojava, prouzrokovano ekstremnim padavinama koje su pojačane zbog klimatskih promena. Ova godina izuzetno ekstremnih vremenskih prilika pokazuje koliko je život već postao opasan zbog zagrevanja izazvanog ljudskim delovanjem i naglašava hitnost što bržeg odmicanja od fosilnih goriva.

Klimatske promene su jedna od glavnih pretnji životu na planetu, na šta je nedavno ponovno upozorio i WWF. U Izveštaju o stanju planete iz oktobra 2024. godine, svetska organizacija za zaštitu prirode je objavila podatak o katastrofalnom padu populacija divljih vrsta od čak 73% u poslednjih pola veka. Kao najveća pretnja populacijama smatra se gubitak i degradacija staništa, i to je pretnja za čak 85% od ukupno 28 hiljada vrsta pred izumiranjem. Zbog prekomernog iskorišćavanja resursa pod pretnjom smo da ostanemo bez jednog miliona životinjskih i biljnih vrsta. Invazivne vrste, danas poznatih 37 hiljada, su glavni razlog za 60% izumiranja, a zagađenje mora i slatkih voda su pretnja su za 267 vrsta. Klimatske promene, naročito posmatrane u kontekstu premašivanja granice od 1,5 stepeni zagrevanja, mogu da izazovu potpuni kolaps ekosistema.

“Pre nego što je objavljen WWF-ov Izveštaj o stanju planete, a u aktuelnom kontekstu Olimpijskih igara, podsetili smo na razorne klimatske rekorde i apelovali na akciju kojom ćemo sprečiti njihovo dalje obaranje. Sada i Kopernikus potvrđuje da smo opasno blizu tačkama preokreta na koje ukazujemo”, tvrdi Macoko Drvar.