Građani Kruševca mišljenja su da je u tom gradu dosta urađeno po pitanju zaštite životne sredine, posebno kada su u pitanju kapitalni projekti. S druge strane, brine ih kvalitet vazduha i smatraju da bi nadležni trebalo ozbiljnije da pristupe tom problemu. Kao veliki problem navode i nedostatak svesti građana o značaju primarne selekcije otpada, a problem su i divlje deponije koje se redovno uklanjaju ali se za kratko vreme ponovo prave na istim mestima.

Nenad Krstić (57)

– Pohvalio bih to što smo dobili Fabriku za prečišćavanje otpadnih voda, što predstavlja veliki pomak u ovoj oblasti. Nema mnogo sličnih postrojenja u Srbiji, primera radi ga ni naš glavni grad.
Veliki pomak predstavljaće i najavljena transformacija naše deponije (ukoliko možemo tako je nazovemo) u Srnju u Regionalnu deponiju u skladu sa najvišim evropskim standardima, čime će za duži period biti rešeno odlaganje smeća ne samo u Kruševcu, već i u okolnim opštinama koje će ući u sistem regionalne deponije. Nisam imao prilike da se upoznam sa projektom ali se nadam da će u okviru Regionalne deponije biti izgradjena i postrojenja za preradu organskog otpada, za proizvodnju električne i toplotne energije iz otpada.
Ono što je veoma važno za rok eksploatacije deponije je postavljanje sistema reciklaže na koji smo mi u Kruševcu veoma otporni. Par decenija se nabavljaju reciklažni kontejneri koji po pravilu vrlo brzo prestanu da služe svojoj nameni već se pretvaraju u obične kontejnere. Nikako da shvatimo da je prerada otpada ogroman biznis koji generiše velike prihode i otvaranje većeg broja radnih mesta, posebno za osobe nižeg obrazovnog profila koji su teško zapošljivi.
Slična je situacija i sa divljim deponijama. Stalno se ulažu sredstva za uklanjanje smetlišta („divlje deponije”) širom našeg Grada ali imam utisak da se situacija nije mnogo promenila tokom svih ovih godina. Verovatno je tu problem i u organizaciji sakupljanja otpada, ali i u našem mentalitetu i biće potrebno da se na tim problemima sistematski poradi.
Najveći problem u ovoj oblasti u samom gradu kvalitet vazduha koji dišemo, te mislim da je potrebno da se fokus stavi na rešavanje tog problema.
Moram da istaknem da ko god dođe sa strane hvali naš grad kao veoma čist i sređen, i drago mi je da je tako. Voleo bih da Kruševac nastavi tim putem.

Milena Vuličević (29)

– Mislim da se sada u Kruševcu mnogo više radi na podizanju svesti školaraca o značaju očuvanja prirode, to je važno, deca stiču dobre navike na taj način. Starija populacija, nažalost, nije dovoljno edukovana, što se najbolje vidi kroz nenamensko korišćenje reciklažnih kontejnera.
Dobro je što je Kruševac dobio reciklažna zvona za odlaganje stakla, ima ih u svim delovima grada i čini mi se da se ovi kontejneri koriste namenski.
Posađeno je i dosta novih stabala na javnim površinama, ali je sa druge strane i dosta posečeno, pa ne mogu da procenim da li smo više dobili ili izgubili.
Od krupnijih i svakako pozitivnih stvari izdvojila bih izgradnju Fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, te to što se u Srnju gradi Regionalna deponija po evropskim standardima.
Pohvalno je i to što grad daje građanima subvencije za zamenu stolarije, kao i subvencije za kupovinu bicikli što je jako važno, jer je Kruševac grad sa velikim brojem automobila.
Ono što bi grad trebalo obavezno da uradi je da postave merače za merenje koncentracije PM 10 i PM 2,5 čestica na više lokacija a ne na jednoj, kako je sada. Mi već dve, tri godine imamo problem sa velikim smradom u vazduhu koji guši, a ne znamo odakle dolazi to zagađenje.

Slaviša Milenković (57)

– Najbolje što je urađeno u Kruševcu u poslednjih nekoliko godina, kada je reč o zaštiti životne sredine, je Pogon za prečišćavanje otpadnih voda. Urađen je po visokim, evropskim standardima i veoma je značajan za očuvanje ekosistema Zapadne Morave.
U pozitivne stvari treba izdvojiti i kontinuirani rad na poboljšanju kvaliteta i širenju kapaciteta Fabrike vode u Majdevu. Nadležni tvrde da vodozahvat Ćelije može da bude pouzdan izvor vodosnabdevanja u narednih 180 godina što je veliko olakšanje za mlađe generacije.
Šta nije dobro? Puno toga! Izdvojio bih loš kvalitet vazduha u gradu na koji se građani već duže vreme žale. Nadležni ovom problemu prilaze poprilično nonšalantno iako je Kruševac od 2023. godine u trećoj grupi gradova po kvalitetu vazduha. Za rešavanje ovog problema nedostaju politčka volja ali i studiozniji pristup.
Problem je i izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom sa kojom se odugovlači. U međuvremenu građani Kruševca ali i okolnih opština imaju silne probleme sa skladištenjem otpada i čestim požarima na njima. Priča za sebe su „divlje deponije” kojih ima na svakom koraku. Sadašnji način rešavanja ovog problema očigledno nije dobar zbog čega se mora naći drugačiji, efikasniji.
Kruševcu, takođe, treba i više zelenila, drveća i zelenih površina. Prema zvaničnim podacima Kruševac ima 12,5 kvardarata zelenih površina po stanovniku dok je evropski standard oko 70. Zato treba raditi da Kruševac postane „zeleni grad” jer je korist od delovanja u ovom pravcu veća od troškova.

Luka Kijačić (19)

– Raduje me otvaranje Fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Kruševcu, kao i izgradnja moderne regionalne deponije, mislim da je to našem gradu, kao i ostalim gradovima, bilo neophodno. U Kruševcu primećujem od nedavno i kante za pseći izmet sa namenskim kesama, to je takođe pohvalno. Kao gorući problem naveo bih kvalitet vazduha, sve veći broj građana žali se na neprijatne mirise koji se šire gradom, pretpostavlja se da su uzrok lokalne fabrike koje ispuštaju štetne materije. To bi svakako trebalo ispitati detaljnije.
Manjka i odgovornost građana, smeća je sve više. Zagađujemo našu lepu Rasinu, parkove i šume. Groblje u naselju Mudrakovac postalo je mala deponija. Tamo počivaju naši najmiliji, a oko njih gomile i gomile smeća. Kontejneri su uvek puni, građani često smeće odlažu i van mesta koja su predviđena za to. Kasnije to razvuku psi. Odgovornost građana je neophodna, kao i češće kontrole komunalnih službi, kako bi se ovaj problem rešio. Mediji treba da informišu građane o aktuelnim ekološkim problemima u gradu, a lokalna uprava da adekvatno reaguje.
Danijela Pavlović