U Ekološkom centru „Radulovački“ u Sremskim Karlovcima održana svečanost uručenja priznanja „Zeleni“ i „Crni list“ akcije „Tražimo zagađivača godine i zaštitnike godine“, najstarije i najpoznatije ekološke akcije u našoj zemlji, koju već šesnaest godina zajednički organizuju Radio Beograd 2 i Pokret gorana Vojvodine. Ovu akciju pre 42. godine pokrenuli su Ekološki magazin „Čekajući vetar“ Radio Beograda 2 i Društvo za čistoću vazduha Srbije. Cilj akcije je unapređenje zaštite i očuvanja životne sredine kroz nagrađivanje pojedinaca i organizacija koje najviše brinu ili, s druge strane, najviše zagađuju životnu sredinu.

Na početku prisutnima su se obratili Ranko Stojilović, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2 i Aleksa Jeftić, predsednik Pokreta gorana Vojvodine. Ove godine dodeljeno je deset Zelenih listova, jedan Crni list, kao i dva specijalna priznanja Zeleni list za višedecenijsku posvećenost zaštiti prirode i životne sredine. Specijalna priznanja uručio je Vladimir Valdes Garsija, šef Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji. Na svečanosti je nastupio Pop hor Radio iz Novog Sada.

U akciji su i ove godine, kao predlagači, učestvovali pojedinci, organizacije i institucije iz cele Srbije. Nakon svih prispelih predloga žiri je doneo odluku o dobitnicima ovogodišnjih priznanja.

Zeleni list:

EKOLOŠKI POKRET „OKVIR ŽIVOTA“

– za otkriće šest novih vrsta za nauku i dvanaest za Srbiju –

U saradnji sa stručnjacima Biološkog fakulteta u Beogradu, naučnicima i građanima, kroz projekat „Inpetus“, članovi Ekološkog pokreta pronašli u svojim istraživanjima Ribnice, nedaleko od Mionice, na teritoriji Valjeva, čak 944 vrste – od toga 12 novih za Srbiju, jedan novi rod za Srbiju i šest novih vrsta za nauku – tri vrste stonoga, dve puževa i jednu vrstu riličara. Od pronađenih vrsta 119 su strogo zaštićene ili zaštićene, a na osnovu ovog otkrića, „Okvir života“ je predložio Zavodu za zaštitu prirode Srbije proširenje spomenika prirode Ribnica za pet puta veću površinu od postojeće. Podaci do kojih je došao projektni tim nedvosmisleno ukazuju da je klisuru neophodno detaljnije istražiti i zaštititi.

PROJEKAT „PULS EVROPE“

– za medijske sadržaje koji promovišu primere dobre prakse u oblasti zaštite životne sredine –

Projekat „Puls Evrope – medijske posete Evropskoj uniji“, koji u Srbiji traje već pet godina, finansira EU, a sprovodi konzorcijum koji predvodi „Gete institut“ iz Srbije u saradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije i Centrom za kulturnu dekontaminaciju. Reč je o medijskim posetama zemljama Evropske unije koje nam približavaju proces evropskih integracija, a najveći broj studijskih putovanja vezan je za dobre primere iz oblasti zaštite životne sredine. Do sada je projekat rezultirao sa 552 priloga – reportaža, izveštaja, intervjua, od kojih se trećina odnosi na teme iz oblasti zaštite životne sredine, borbe protiv klimatskih promena, održivog razvoja. Zelene teme bile su najzastupljenije prema interesovanju i novinara i javnosti. Najbolji primer je uspeh serijala RTS „Zelena planeta“.

UDRUŽENJE ,,CRVENI BEDŽEVI“ IZ SMEDEREVA

– za kontinuirano pregalaštvo za čistije Smederevo i okolinu –

Godinama se bore za čistije Smederevo i okolinu. Pored aktivnosti za kvalitetniji vazduh, po čemu su prepoznatljivi, skreću pažnju na manjak mesta za odlaganje otpada i sve veći broj divljim deponija. Tokom februara su organizovali kampanju za prebrojavanje deponija i apelovali na građane da odgovorno odlažu smeće. Akcija je nastavljena u saradnji sa komunalnom inspekcijom i komunalnom policijom iz Smedereva.

MIKICA PETROVIĆ

– za organizaciju brojnih aktivnosti u polju obrazovanja o zaštiti životne sredine –

Profesorka biologije u OŠ „Jovan Šerbanović“ u Krepoljinu, a poslednjih osam godina i u OŠ „Moše Pijade“ u Žagubici, već dugo, pored redovne nastave, organizuje različite aktivnosti iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine. Inicirala je osnivanje Ekološkog društva „Studenac“ koje više od 27 godina aktivno deluje na polju očuvanja prirode. Aktivna je u manifestacijama „Dani gljiva i bilja!, ekološkim programima i drugim pratećim sadržajima, a rad sa decom na edukaciji zaštiti i unapređenju životne sredine doživljava kao svojevrsni izazov.

NEFORMALNA GRUPA „ZRENJANINSKI GIMNAZIJALCI“

– za učešće u brojnim akcijama zaštite životne sredine –

Uporni i hrabri, zrenjaninski gimnazijalci su tokom prethodne godine učestvovali u velikom broju projekata posvećenih održivom razvoju i zaštiti životne srdine. Pomenimo samo projekte „Eko ulica“, „Šta nam teško“ u saradnji sa Pokretom gorana Vojvodine, zatim „Reciklažni automat“, „Mladi su nosioci rešenja ekoloških problema“, „Otvorene laboratorije“, „Girls Go Circular“, Prehrambeni održivi razvoj“…

NEFORMALNA GRUPA „KOMŠIJE ZA KOMŠIJE“ IZ NASELJA „SEVER ĐURKIĆ“ U BEČEJU

– za učešće u brojnim ekološkim i društveno odgovornim akcijama –

Od akcija podele sadnica cveća, akcija na uređenju zelenih površina, uklanjanja divljih deponija, uređenja igrališta, postavljanja javnih metli, preko postavljanja prvog bečejskog hotela za insekte i kreiranja prve vertikalne javne bašte jagoda u Bečeju, do najlepše kišne bašte Srbije, ali i pevanja i kuvanja za komšije, članovi ove neformalne grupe pokazali su ogromnu ekološku svest. Za ovu godinu planiraju i prvu urbanu javnu baštu sa povrće, prvi javni komposter u Bečeju, postavljanje solarnih punjača za mobilne telefone, ali i obnovu drvoreda u naselju „Sever Đurkić“.

LEKAR PETER ČERVENJAK

– za doslednu i upornu borbu protiv zagađenja Bačke Topole –

NJegov rad u mestu sa mnogo ekoloških problema, ali malo ekologa, naslanja se na aktivnosti pokojnog Dragana Pečurice, jednog od ranijih dobitnika „Zelenog lista“, koji je u to vreme bio usamljen u svojoj borbi. Neugasivi ekološki plamen, sada čuva Peter Červenjak, dosledan, uporan, istrajan, hrabar, uprkos apatiji i velikim zagađivačima zbog kojih građani Bačke Topole trpe veliki smrad. Svakog 17. u mesecu Peter Červenjak poziva građane da mu se pridruže i suprotstave zagađenju.

UDRUŽENJE „RENDŽERI ISTOČNE SRBIJE“

– za odbranu prirodnog nasleđa Homolja od štetnog uticaja rudarenja i izgradnje mini hidroelektrana –

Borbu su počeli još 2018. godine protiv izgrade mini hidroelektrane nadomak sela Krepoljin. Sada su posebno angažovani na odbrani Homolja od štetnog uticaja rudarskih istražnih radnji stranih kompanija. Danonoćno su na terenu, beleže krađu i zagađenje vode, pozivaju inspekcije, suprotstavljajući se nezakonitim aktivnostima. Iako imaju ozbiljnih problema zbog svog delovanja, ne odustaju, a podržavaju i sve ostale koji imaju ekološke probleme.

UDRUŽENJE GRAĐANA „TIM 42“ IZ LESKOVCA

– za višegodišnje aktivnosti u vezi sa kvalitetom vazduha –

Već nekoliko godina ovo udruženje bavi se kvalitetom vazduha na teritoriji grada Leskovca, odnosno problemom njegovog kontinuiranog i nekažnjenog zagađivanja. Posle više desetina njihovih prijava, desetostruko je porastao broj evidentiranih zagađivača, pa je na osnovu ovih prijava Privredni sud u Leskovcu pokrenuo najviše postupaka za privredne prestupe zagađivača vazduha od svih privrednih sudova u zemlji. NJihova kampanja rezultirala je i postavljanjem automatske stanice za merenje kvaliteta vazduha, što je od ogromnog značaja za građane Leskovca.

ZORICA LUIĆ

– za kontinuirano zalaganje za prava prirode i borbu za očuvanje biodiverziteta i prirodnog nasleđa –

Ekološka aktivistkinja koja se godinama zalaže za prava prirode, inicijator je lokalnog suda za prava prirode, a svojim zalaganjem i stručnošću postavila je standarde ove borbe na Balkanu. Osnovala je Udruženje „Earth trive“, angažovana je i u odbrani homolja od rudarskog zagađenja koje sprovode strane komanije. Ujedinila je brojne aktere u borbi za očuvanje biodiverziteta i prirodnog nasleđa Srbije, a povezala je domaće i strane aktiviste na raznim poljima ekoloških akcija.

Specijalna priznanja:

SLAĐAN PAPIĆ

– za višedecenijsku posvećenost zaštiti prirode –

Od 1988. radi u prosveti. Odmah posle tri godine je u osnovnoj školi u Mačvanskoj Mitrovici formirao Miini ZOO vrt u dvorištu škole, sa paunovima, srnama, zečevima, mini baru sa ribama i barskim biljem. Sa učenicima je posadio oko 300 stabala lipe, bresta, tuja i hrasta kroz centar mesta i oko škole, što je sada moćan drvored. U Pokretu gorana Sremske Mitrovice je od 1995. godine, kada je počeo i aktivno da se bori za proglašenje Specijalnog rezervata prirode „Zasavica“ gde je i do danas aktivan. I dalje ozelenjava, bori se za čistu okolinu, i uči mlađe naraštaje da poštuju i vole prirodu. Postavio je nova gnezda za rode, sprečava krivolov u „Zasavici“, učestvuje u otklanjanju otpada sa reka, održavanju nivoa vode za bolje uslove biljnog i životinjskog sveta „Zasavice“ i aktovno vrši edukaciju školske dece o zaštiti životne sredine radeći volonterski kao vodič u Specijalnom rezervatu prirode „Zasavica“ već tri decenije.

JASNA ATANACKOVIĆ

– za višedecenijski doprinos razvoju Pokreta gorana Vojvodine –

Inženjerka pejzažne arhitekture u penziji iz Sremskih Karlovaca, dala je značajan doprinos razvoju Pokreta gorana Vojvodine, kao saradnik i konsultant, svojim angažmanom, savetima i idejama koje su uspešno realizovane. Od 1996. bila je deo tima za rekonstrukciju zelenila u manastiru kovilju sa Pokretom gorana i gradskim institucijama Novog Sada. Početkom devedesetih godina prošlog veka inicirala je „Malu školu aranžiranja cveća“, akciju koja je dve decenije uspešno organizovana u prolećće i jesen i iz koje je proistekao i priručnik za aranžiranje. Organizovala je takmičenja iz različitih oblasti u kojima su učestvoali osnovci, srednjoškolci i profesionalci u okviru manifestacija „Novosadsko proleće“ i „Novosadska jesen“ Pokreta gorana Novog Sada. Pokretala je i držala predavanja na sve teme iz oblasti hortikulture i pejzažne arhitekture. Obogatila je biblioteku pokreta gorana Vojvodine značajnim brojem stručnih knjiga. I dalje je aktivna i stručnjak čije mišljenje se ceni.

Crni list:

AGENCIJA ZA PROSTORNO PLANIRANJE

– zbog propusta u vezi sa planiranom izgradnjom mini hidroelektrane na reci Studenici –

Komisija za stručnu kontrolu Agencije za prostorno planiranje i urbanizam potvrdila je urbanistički projekat za izgradnju mini hidroelektrane na reci Studenici, iako za to ne postoji planski osnov: ni za izradu, ni za potvrđivanje. Odredbe Prostornog plana područja posebne namene manastira Studenica u potpunosti su izostavljene – nisu navedene ni primenjene. Komisija je prešla i preko niza nepravilnosti u priloženoj dokumentaciji, dajući mogućnost da bude naknadno priložena. Ovim i sličnim postupcima, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam otvorila je put investitoru, da nastavi sa približavanjem cilju: izgradnji MHE „Studenica S4 – Gradina“, na reci Studenici koja se nalazi u Parku prirode Golija i rezervatu biosfere Golija – Studenica.

Projekat podrazumeva podizanje brane visoke 30 metara, između naselja Ušće i manastira Studenica. U planu je i izgradnja akumulacionog jezera na istočnoj granici zaštićenog područja. Podizanjem brane reka ulazi u biološki minimum, što ugrožava biljni i životinjski svet, kao i tamošnje stanovništvo. Obimnim građevinskim radovima dodatno bi se nanela šteta celokupnom prostoru, kao i čitavom slivu reke. Stručnjaci upozoravaju da bi promena mikro klime, koja je neminovna, ugrozila i freske u manastiru.

Foto: Andjelko Vasiljević