Pitali smo Novosađane šta misle o zaštiti životne sredine u gradu.

Branka Gašić kaže da se trudi da racionalno troši struju i vodu.

– Mašinu za veš i sudove uključujem noću kada je jeftina struja, posle 23 sata a rasveta u stanu je isključivo sa led sijalicama i stalno po kući isključujem svetlo i nepotrebne potrošače struje.

Što se vode tiče i nju štedim. Prilikom tuširanja i pranja ruku zatvaram tuš ili slavinu dok nanosim šampon ili dok sapunom perem ruke.Koristim mašinu za sudove jer mislim da tako mnogo manje trošim vode.Ušteda na mesečnom nivou može biti značajna samo ako se malo potrudimo.

Dejan Karan

– Trudim se da štedim struju, ali s obzirom da imam decu – to baš nije uvek moguće jer češće se uključuje mašina, više trošimo i vode, itd… Iako pazimo da racionalnije trošimo struju to se baš mnogo ne primećuje na računu.

Mislim, generalno, da ljudi ne razmišljaju o tome šta znači biti energetski efikasan i koliko možemo uštedeti novca na taj način, ali i zaštititi životnu sredinu.

Ljiljana Budošan navodi da se u njenoj porodici uvek vodilo računa da se smanji potrošnja struje.

– Posebnu pažnju posvećujemo prilikom kupovine novih uređaja poput veš-mašine, šporeta, fena, pegle… Proveram da li su i koliko aparati energetski efikasni, koji su energetski razred. Pored toga nastojim da što više koristim uređaje u noćnim satima kada je struja jeftinija, ali još mnogo stvari nas ograničava da budemo još energetski efikasniji. Po meni bilo bi dobro da svi stanovi imaju merače potrošnje energije kod daljinskog grejanja u zgradama. To se odnosi i na potrošnju vode.

Veoma je važna i zamena dotrajale stolarije. Vidim sada da se daju subvencije građanima, što je dobro, kako bi se građani lakše odlučili da to urade, jer sve to košta.

Jovan Vujadinović

Ovaj Novosađanin kaže da u svom domaćinstvu štede i struju i vodu.

– Gasimo svetla, koristimo štedljive sijalice, isključujemo električne uređaje, učimo decu da štede vodu, koristimo tuš a ne kadu…

Nažalost, još uvek ljudi nemaju svest o tome koliko je važno da budemo energetski efikasni da štedimo resurse i tako štitimo životnu sredinu.

Ljubica Krnjajić kaže da je upoznata sa pojmom „energetska efikasnost”, ali smatra da to nije dovoljno.

– Znam da se tu radi o tome da se za iste potrebe građana, utroši manje energije, odnosno da bez nekog velikog odricanja, zadovoljimo svoje potrebe u pogledu korišćenja i utroška energije. Znam da je pre više od deset godina donet i Pravilnik o uslovima i načinu izdavanja sertifikata o enegretskoj efikasnosti i nekoliko puta je menjan. Taj sertifikat u žargonu zovu energetski pasoš koji sadrži podatke o zgradama u smislu enetgetskih svojstava. Jedno vreme se o tome više pričalo, sada se manje priča ili sam ja manje obaveštena. Što se tiče štednje energije, mislim da obavezno uvođenje energetskog pasoša nije delovalo na građane, a koliku i kakvu obavezu stvara investitorima i graditeljima novih zgrada, nisam upoznata. Mislim da efekti nisu značajni čak mislim i da su oni ljudi koji su polagali za licence da bi mogli da se bave ocenom energetske efikasnosti zgrada, razočarani i da su izgubili interesovanje. Znam neke arhitekte koji su sa mnogo entuzijazma pričali o ovome, ali su brzo izgubili interesovanje. Loša ili nedovoljna izolacija direktno utiču na potrošnju energije, i za hlađenje i za grejanje. Svedoci smo da se i danas, eto posle trinaest godina od pomenutog Pravilnika, prilikom izgradnje stambenih zgrada, umesto dobre i dovoljne izolacije, zgrade opremaju nosačima i priključcima za klima uređaje. Dakle, planira se veća potrošnja energije za grejanje i za hlađenje. Takođe neracionalna potrošnja energije je i kod proizvodnje, promocije i popularizacije električnih aparata, od kojih bi mnogi mogli biti zamenjeni uređajima iste namene ali na mehanički pogon. Pri tom ne mora se umanjiti neophodni komfor življenja. Ovde ne mislim na mašinu za pranje veša, ali mislim na pomodarstvo u korišćenju mašine za sušenje veša. Sušenje veša na vazduhu doprinosi zdravlju građana. Kao nepotrebnog potrošača u malim domaćinstvima vidim i secka za luk i slično, zatim testericu za sečenje hleba i još mnoge duge kućne aparate. Oni koji štede mislim da ne osete značajnije benefite. Tačno je da uštede nekoliko kilovata struje i da će im za par dinara račun biti manji ali smatram da je informisanje građana jako važno, i treba raditi na podizanju svesti o tome koliko bi nam kao društvu bilo bolje ako bi racionalnije trošili električni, ali i druge vrste energije.

Dragana Ratković

Grad Novi Sad je sufinansirao projekat „Održivi razvoj grada Novog Sada”.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.