Dok čekamo procenu kada će čitava planeta ove godine potrošiti raspoložive resurse, sigurno znamo da je za Srbiju to 16. maj. Već od sutra, za sve prirodne resurse koje budemo koristili, plaćaćemo zateznu kamatu.

Pomeranje od osam dana unapred u odnosu na prošlu godinu je, nažalost, nedovoljno i morali bismo da učinimo još veći napor da sačuvamo bogatstvo koje nam priroda daje. Posledice poremećene ravnoteže u funkcionisanju planete koje su sada već postale naša svakodnevica – nagle promene temperature od danas za sutra, suše, poplave i oluje, su zatezna kamata koju plaćamo.

Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Ecology & Evolution donosi zabrinjavajuće uvide o tome koliko se sistematski potcenjuje uticaj klimatskih promena na globalnu bioraznovrsnost. Poseban akcenat je stavljen na ekstremne vremenske događaje i njihov zbirni efekat, jer nam praksa pokazuje da se gotovo nikada ne javljaju izolovano. Projekcije pokazuju da bi do 2085. godine čak 36% staništa kopnenih vrsta moglo biti izloženo kombinaciji navedenih vremenskih ekstrema, dok već do 2050. godine 74% staništa može biti pogođeno ekstremnim temperaturama.

“Cena koju plaćamo je skupa. Niz istraživanja koja širom sveta obajvljuju renomirani instituti, univerziteti i klimatološki centri ukazuje na isto – potrebu da se klimatski rizici sagledavaju sistemski, a ne kroz pojedinačne pojave. Svima je jasno da je priroda savršen sistem i ako smo uspeli da temeljnom eksploatacijom poremetimo njenu ravnotežu, sada isto tako treba da se suštinski posvetimo njenom oporavku” ističe Aleksandra Ugarković iz WWF Adrije.