Istraživači Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) zabeležili su na Sjeničko-pešterskoj visoravni crnokrilog zijavca (Glareola nordmanni), pticu koja se u Srbiji beleži tek treći put i to nakon skoro 40 godina. Ovakav izuzetan nalaz još jednom potvrđuje značaj Specijalnog rezervata prirode „Peštersko polje” kao prostora za gnežđenje i odmaralište ptica, no i drugi delovi ove visoravni su od izuzetnog značaja za ptice.
Prilikom obilaska akumulacionog jezera između sela Karajukića Bunari i Braćak, istraživači su 2. maja zabeležili više desetina različitih vrsta šljukarica. Među njima, primećen je i jedan primerak zijavca, neobične šljukarice koja liči na veliku čiopu sa kratkim, malim kljunom i račvastim crnim repom. Budući da se u Evropi pojavljuju tri vrste zijavaca, nakon detaljnog posmatranja i fotografisanja ptice u letu, ustanovljeno je da se radi o vrlo retkom crnokrilom zijavcu! Pticu su otkrili Ognjen Todorović i Marko Gavrilović, a naknadno fotografisali Vukas i Vladan Vučković.
„Dok smo rano ujutru gledali sive vetruške kako hvataju insekte u letu, projurila je tamna ptica, definitivno zijavac, no nekako čudan. Pošto sam uspeo malo bolje da ga pogledam, nisam mogao da verujem šta vidim – crnokrili zijavac! Odmah sam pokušao da ga slikam, ali je bio brži i odleteo na drugu stranu jezera. Kako nakon kraćeg vremena nisam uspeo ni da ga ponovo vidim niti slikam, krenuo sam da se vraćam ka kolima. Na moje iznenađenje primetio sam pticu opet – ispred mene, sa istim brzim, lelujavim letom nakon čega sam napokon uspeo da ga slikam. Tad sam bio siguran da je to zaista on”, opisuje Ognjen Todorović.
Ova vrsta jedna je od najređe beleženih u Srbiji sa svega 2 dokumentovana nalaza do sada: prethodni put zabeležena je 1989. u blizini Kladova! Crnokrili zijavci inače naseljavaju stepe i slana jezera od severa Crnog mora do Mongolije, a brojnost im je u opadanju širom areala. Zimuju u podsaharskoj Africi, tako da je ova ptica tokom svog povratka na gnezdilišta malo zalutala na Pešter. U daljoj prošlosti je i u Srbiji ova vrsta verovato bila brojnija na prolazu.
Kod nas je i dalje na prolazu redovan i vrlo malobrojan običan zijavac (Glareola pratincola) koji se do sredine prošlog veka i gnezdio na našim prostorima. Ovo je još jedan u nizu zanimljivih nalaza koji potvrđuju značaj ovog velikog kraškog polja za seobu, odmor i prehranu velikog broja vrsta, uključujući neke kod nas i globalno retke vrste poput azijskog zlatnog vivka (jedini nalazi za Srbiju), planinskog zujavca, belonoktih i sivih vetruški, crnih strvinara, planinskog orla, ušatih ševa, žutokljunih galica, rumenki…
Foto: Crnokrili zijavac Vukas Vučković