Novi Sad, kao i drugi gradovi, suočava se sa izazovima koje donosi ubrzani razvoj i porast stanovnika a koji utiču na kvalitet života. Upravo zbog toga u poslednjih desetak godina u fokusu Grada su inicijative koje imaju za cilj očuvanje životne sredine i promovisanje održivog razvoja. Jedan od ključnih aspekata održivog razvoja Grada je upravljanje otpadom jer se sa brojem stanovnika povećava se i njegova količina. Prema podacima JKP „Čistoća” svakoga dana na gradsku deponiju odveze se oko 400 t otpada. Kamioni koji prazne kontejnere, koji su označeni za odlaganje ambalažnog otpada, upućuju se u halu za razvrstavanje a sve drugo odlaže se na telo deponije.
„Mi se trudimo da se na određenim kontejnerskim mestima može izdvajati otpad, ali još nismo u situaciji da možemo da ponudimo razdvajanje otpada u domaćinstvima, što je naš cilj. Prelazni korak je mogućnost odvajanja otpada u kućnim uslovima i tako izdvojen ambalažni otpad da odložimo u kontejnere koji su za to namenjeni. Takvu mogućnost Novosađani imaju već osam godina u pojedinim delovima grada”, ističe Danijela Jankov iz JKP „Čistoća”.
Ona kaže da postoje kontejneri za PET amabalažu koji su postavljeni eksperimentalno na Novom naselju, Detelinari, Avijatičarskom naselju, Limanima…
„Krenuli smo i sa separacijom stakla. Sada se u bela zvona, koja su postavljena svuda po gradu, odvaja staklo koji su građani prihvatili na veliko zadovoljstvo, kao i reciklomati na nekoliko lokacija u gradu, gde građani mogu da recikliraju plastične flaše i aluminijumske limenke. S obzirom da imamo dobra iskustva sa postavljanjem kontejnera za PET, zvona za staklo, reciklomatima, postavljeni su i plavi kontejneri za papir i karton. Otvoreno je i prvo reciklažno dvorište čime će se zatvoriti krug od primarne separacije otpada do njegovog razvrstavanja, obrade i skladištenja. Preduslov za sakupljanje i drugih reciklabilnih materijala, kao što su to na primer metal ili tekstil, jeste puštanje u rad Regionalnog centra za upravljanje otpadom”, dodaje Danijela Jankov.
Ona ističe da se mora raditi na prevenciji stvaranja divljih deponija koje nastaju na javnim površinama, najčešće uz kontejnere gde nesavesni građani odlažu šut, stari nameštaj, sanitarije…
Članica Gradskog veća za ekologiju, energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine Vanja Petković najavila je da će ove godine početi izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom. Grad je 2018. godine zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine započeo pripreme na izgradnji Regionalnog centra za upravljanje otpadom a završetak izgradnje i opremanje centra, planirano je do 2031. godine. Prema njenim rečima izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom predstavlja značajan korak ka unapređenju kvaliteta života građana i očuvanju životne sredine.
„Zatvaranjem deponije i prelaskom na savremene tehnologije za preradu otpada, postići ćemo višestruku korist za Novosađane i stanovnike još sedam opština koji gravitiraju Regionalnom centru. Savremeni centar će, zahvaljujući naprednim metodama reciklaže i tretmana otpada, smanjiti ukupnu količinu otpada, koristeći ga kao resurs za proizvodnju energije, što dodatno doprinosi energetskoj efikasnosti i ekonomskom razvoju”, kaže Vanja Petković.
Ona ističe da se Novi Sad ubrzano razvija i da se sa razvojem ekonomije i povećanjem broja stanovnika stvara i više otpada, ali da grad stalno ulaže u sistem unapređenja upravljanja otpadom. Prošle godine u maju je u Novom Sadu otvoreno prvo od tri reciklažna dvorišta, u čiju izgradnju je Grad investirao oko 190 miliona dinara a Ministarstvo za zaštitu životne sredine u opremu je uložilo oko 32 miliona.
„Predviđena su još dva reciklažna dvorišta u Petrovaradinu i Futogu. Postavljeno je 376 belih zvona za odlaganje stakla, gotovo 90 podzemnih kontejnera za pet ambalažu, 100 plavih zvona za odvajanje papirnog ambalažnog otpada, a biće povećan i broj reciklomata za limenke i pet ambalažu. Nastavićemo da unapređujemo brigu o životnoj sredini”, dodaje Vanja Petković.
Projekat izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom vredan je 100 miliona evra, od toga deo novca obezbediće se iz Evropskih fondova a deo će obezbediti država. Novi Sad će imati savremeni Regionalni centar za upravljanje otpadom, sa dve transfer stanice. To praktično podrazumeva zatvaranje sadašnje deponije i otvaranje Centra koji je u potpunosti zatvoren sistem i koji će značajno smanjiti zagađenje životne sredine. Radi se o fabrici za preradu otpada, koji će se koristiti za dobijanje energije a samo ono što ne može da se iskoristi odlagaće se na deponiju. Pre toga važno je da sva domaćinstva imaju mogućnost da razdvajaju otpad jer on predstavlja sirovinu a brojne su mogućnosti da se on iskoristi.
Važan segment upravljanja otpadom je i zeleni otpad. Sva biomasa koja se sakuplja na 550 ha zelenih površina u Novom Sadu, sva trava koja se pokosi, lišće, baštenski otpad, oštećene suve grane, ne završava više na deponiji kao smeće, nego u kompostilištu JKP „Zelenilo”, od kojeg se dobija komost koji se dodaje prilikom sadnje drveća, cveća i ukrasnog rastinja. Ono što se ne iskoristi kao kompost upotrebljava se kao biogorivo za zagrevanje rasadnika i poslovnih prostorija. Ovo je prvi korak ka smanjenju biootpada koji ide na deponiju, a koji je glavni nosilac proizvodnje metana, zbog kojeg često dolazi do požara na deponiji i zagađenja životne sredine.
Kako bi se povećao kvalitet života Novosađana, u fokusu Grada je i zelena infrastruktura. Zelenilo prečišćava vazduh, vodu i zemljište. Novi Sad je u bivšoj SFRJ bio jedan od najzelenijh gradova. Danas zbog intenzivne gradnja, na mestu gde je nekada bilo zelenilo, nikle su nove zgrade, parkirališta, putevi… a procenat zelenila se višestruko smanjio. Da bi se znalo koliko Novi Sad ima zelenila krenulo se u izradu „Katastra zelenila” a pre pet godina fomiran je Savet za pružanje stručne pomoći u preduzimanju aktivnosti u ozelenjavanju i pošumljavanju gradskih površina.
Predsednik Saveta i direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu prof. dr Saša Orlović kaže da, prema „Katastru zelenila”, Novi Sad ima oko 92 hiljade stabala.
„Kada se pogledaju zelene površine u odnosu na površinu Grada to je oko 38%, što je dobro. Tu se misli ne samo na drveće, nego i na javne zelene površine, parkove, kao i na zelenilo u dvorištima. U tom smislu možemo biti zadovoljni, ali problem je što zelenilo nije ravnomerno raspoređeno. Zahvaljujući ‘Katastru zelenila’, znamo koliko površina imamo pod zelenilom, ali posao nije završen. Za sada su urađeni Liman 1 i sedam gradskih parkova a ove godine bi trebalo da se unesu i stabla na Novom naselju. To je veliki posao koji Grad radi u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom”, dodaje Orlović.
Novi Sad ima nekoliko parkova: najpoznatiji je Dunavski park – simbol Novog Sada, sve popularniji Futoški park, najveći park u samom Gradu – Limanski park, Železnički park – zelena oaza u neposrednoj blizini Železničke i Autobuske stanice, omiljeno mesto Novosađana za izlete I duge šetnje Kamenički park i pre nekoliko godina otvoren je park na Novom naselju. U planu su novi parkovi, neki projekti su već realizovani, a neki upravo kreću u realizaciju. U toku su radovi na izgradnji novog gradskog parka kod SPENS-a, čiji završetak se očekuje do sredine ove godine. Park će se prostiratina 1,2 hektara zelene površine i imaće sve potrebne sadržaje za uživanje u urbanoj sredini. Planom je predviđeno da Univerzitetski park, površine 5,51 ha, 95% čini parkovska površina koja će prilagođena potrebama mladih ljudi. Sentandrejski park na Klisi prostire se na parceli od oko tri hektara. Postavljen je moderan urbani mobilijar, uz nove zasade drveća i zelenila. Na inicijativu MZ „Ivo Andrić” Novi Sad će dobiti novi park na Limanu 4 u Ulici Narodnog fronta na preko 7.000 m2. Radi se na realizaciji novih parkovskih površina i na Telepu. Pored podizanja novih parkova, Novi Sad će dobiti Botaničku baštu u podgrađu Petrovaradinske tvrđave. Botanička bašta planirana je na prostoru površine 4,21 ha i zajedno sa Molinarijevim parkom prostiraćese na oko 5 ha. Biće to specifična parkovska površina koja će imati više namena od naučnih, istraživačkih, obrazovnih, kulturnih, estetskih do turističkih, a sigurno će doprineti kvalitetu života Novosađana.
Prema rečima Saše Orlovića, Gradska uprava za zaštitu životne sredine, JKP „Zelenilo”, Uprava za građevinsko zemljište i investicije Novog Sada čine značajne napore da se povećaju površine pod zelenilom.
„Ono što nas u perspektivi očekuje jeste i rešavanje Centralnog parka na Ranžirnoj stanici, da površina parka bude oko 10 ha i aktivnosti na Kameničkoj adi. Tim područjem, na kojem se nalaze industrijski zasadi topola upravlja JP „Vojvodinašume”, ove godine postepeno će se oslobađati površine, uklanjati topole i pošumljavaće se drugim vrstama. Tu bi trebalo da bude oko 52 ha pod drvećem što će značajno povećati procenat zelenila. Dobro je da dobijamo jednu tako veliku parkovsku površinu, park šumu, gde imate utisak šumskog ambijenta kao što je to sada kada odete u Kamenički park”, kaže Orlović.
On smatra da bi postigli održivost u zelenilu pažnju treba da posvetimo izboru vrsta zbog promene klime i da se ulaže u zalivne sisteme. I pored planova za nove parkove Novom Sadu nedostaje zelenilo. Grad je 2023. godine pretrpeo i velike štete u superćelijskoj oluji. Preko 3.000 stabala je iščupano, oboreno a uništeno je i 200 ha šume oko grada. Zaštitni pojasevi koji trebaju da Grad zaštite od različitih klimatskih uticaja, pre svega vetra, praktično su devastirani. Urađen je plan da se u narednih pet godina, pored redovnih aktivnosti, zasadi duplo više stabala nego što je uništeno tokom superćelijske oluje.
Direktor Novosadskog zelenila Vanja Božić kaže da je donet Plan rekonstrukcije javnih zelenih površina koji predviđa sadnju najmanje 6.000 novih stabala do 2027. godine. Tokom jeseni, zime i proleća planirana je sadnja više od 2.000 novih sadnica u gradu i prigradskim naseljima a biće preduzete i neophodne mere nege oštećenih stabala.
„Za Grad Novi Sad je izuzetno važno kontinuirano unapređenje, očuvanje i uređenje zelenila i to je najvažniji zadatak preduzeća.Nastavićemo da razvijamo i unapređujemo zdravstvenu zaštitu parkova, uličnih drvoreda i kvartovskog zelenila”, ističe Vanja Božić.
Jedna od važnih stvari koja grad čini održivijim je i to koliko energije troši, tačnije koliko se radi na energetskoj efikasnosti, da trošimo manje energije a da to ne utiče na kvalite života građana. Pomoćnica načelnice u Gradskoj upravi za zaštitu životne sredine Bojana Pađen kaže da Novi Sad ima visok procenat pokrivenosti mrežom za daljinsko grejanje, koje pokriva toplana, preko 76%, dok je gasnom mrežom pokriveno 15%. S obzirom na rastuće cene energenata poslednjih godina, sve veći broj Novosađana i stambenihm zajednica je zainteresovano za unapređenje energetske efikasnosti svojih objekata. Grad je uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike, od 2021. do 2024. godine uložio gotovo 157 i po miliona dinara, koja su namenjena za pružanje finansijske podrške građanima za sprovođenje mera energetske sanacije. Za zamenu kotlova, kao i za zamenu stolarije, subvencije su preko 50%. U Gradskoj upravi za zaštitu životne sredine kažu da je podršku za realizaciju mera energetske sanacije dobilo više od 1.000 građana. U cilju unapređenja energetske efikasnosti višeporodičnih zgrada sa velikom potrošnjom energije, Novi Sad se uključio u projekat „Javni ESKO” koje je Ministarstvo rudarstva i energetike razvilo u usaradnji sa EBRD-jem. U okviru tog projekta, 109 stambenih zajednica na teritoriji Grada dobiće detaljan energetski pregled svojih objekata i na osnovu rezultata za svaku stambenu zajednicu će biti predložene mere za unapređenje energetske efikasnosti a Grad će u saradnji sa državnim institucijama, obezbediti finansijsku podršku građanima i stambenim zajednicama za sprovođenje predloženih mera energetske sanacije.
Za sprovođenje mera energetske efikasnosti Grad je dobio nekoliko priznanja. U okviru projekta „EKOOPŠTINA” koji realizuju Delegacija Evropske unije i ambasada Francuske u Srbiji, kako bi podstakli opštine da primenjuju održiva rešenja na svojim teritorijama, Grad Novi Sad je svake godine nagrađivan. Prošle godine proglašen je za „Ekoopštinu” u dve kategorije „Održivo upravljanje otpadom” i „Energetska efikasnost”. Pre tri godine Novi Sad je dobio i priznanje u kategoriji „Pametni gradovi” upravo za energetsku efikasnost koje se odnosilo pre svega na javnu rasvetu.
Za praćenje potrošnje energije u javnim objektima, Novi Sad je 2018. godine implementirao informacioni sistem energetskog menadžmenta (ISEM), koji je postavljen sa ciljem efikasnijeg upravljanja energijom. Realizacija ovog sistema je u nadležnosti Agencija za energetiku. U okviru ISEM-a formirana je baza podataka koja obuhvata oko 350 javnih objekata, uključujući administrativne zgrade, ustanove kulture, predškolske i obrazovne institucije, ustanove socijalne zaštite, kao i druge objekte čiji troškovi energije i energenata se plaćaju iz budžeta Grada. Takođe, u Gradu je u sistem uključeno 850 mesta na kojima se rade merenja javne rasvete, semafora i pumpi za vodu. Podaci o potrošnji energije, energenata i vode, za sve ove objekte i merna mesta, unose se tokom cele godine, čime je započeto sistematsko praćenje energetske efikasnosti.

Od 2020. godine, uveden je i daljinski unos podataka o potrošnji energije iz baza javnih komunalnih i drugih preduzeća, kao što su JKP „Novosadska toplana”, JKP „Vodovod i kanalizacija” i PD „Novi Sad – Gas”, koji su integrisani u ISEM bazu. Ovaj sistem omogućava precizno i kontinuirano praćenje potrošnje resursa, čime se doprinosi boljoj energetskoj efikasnosti i smanjenju ukupnih troškova energije na nivou grada. U narednom periodu Grad Novi Sad planira da ulaže sredstva za unapređenje energetske efikasnosti objekata od javnog značaja kao što su školske zgrade, bolnice, javne ustanove i administrativne zgrade. Ovi objekti imaju značajno učešće u energetskoj potrošnji u svakom gradu, pa tako i u Novom Sadu. Unapređenje energetske efikasnosti tih objekata ima višestruke koristi, kako za samu lokalnu zajednicu, tako i za širu društvenu zajednicu. Napori Grada da izvrši energetsku sanaciju javnih objekata predstavljaju deo šire strategije održivog urbanizma, koja uključuje stvaranje energetski efikasnih i ekološki prihvatljivih gradova, kažu u Gradskoj upravi za zaštitu životne sredine.
Ono što doprinosti održivosti grada jeste i smanjenje korišćenja automobila, što znači smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prelazak na alternativne vidove prevoza kao što je bicikl. Da bi se građani podstakli da koriste bicikl kao prevozno sredstvo koje ne zagađuje, grad je uveo jednu podsticajnu meru koja je povećala broj biciklista u gradu. Novi Sad je pre pre nekoliko godina bio prvi grad u Srbiji koji je raspisao konkurs za davanje novčane pomoći za kupovinu novog bicikla. Koliko god to delovalo kao beznačajna mera koja ne može nešto značajno da promeni u smislu kvaliteta vazduha, građani su je izuzetno dobro prihvatili.
U poslednjih deset godina utrostručio se broj biciklista. To pokazuju i merači koji je Grada postavio zajedno sa Novosadskom biciklističkom inicijativom i drugim biciklističkim udruženjima. Povećan broj biciklista zahteva i infrastrukturu da se voze bezbedno pa zajedno sa Gradskom upravom za građevinsko zemljište i investicije radi se na izgradnji novih i obnovi starih biciklističkih staza. U planu je povezivanje bačkog i sremskog dela grada kako bi biciklisti mogli sigurno i bezbedno da prelaze sa jedne na drugu obalu Dunava i da se vozi po Fruškoj gori. Gradiće se i pešačko biciklistički most na stubovima mosta Franca Jozefa. Takođe, na novom, četvrtom mostu, kao i na Mostu slobode, planira se posebna traka za bicikliste. Realizacijom ovih mera smanjiće se zagađenje iz saobraćaja.
Dragana Ratković