Gradovi širom sveta se suočavaju sa problemom prenaseljenosti i ubrzanog i neplanskog širenja, što za posledicu ima veće zagađenje vazduha, nedostatak čiste vode i velike količine otpada što opet dovodi da su podložniji negativnim uticajima klimatskih promena i prirodnim katastrofama. Gradovi, koji planiraju svoj razvoj nastoje da pronađu rešenja koja bi im obezbedila održiv razvoj i učinila ih boljim mestima za život. Urbane sredine imaju važno mesto u okviru Ciljeva održivog razvoja UN, jer već danas u gradovima živi više od polovine svetskog stanovništva,a on će u narednim godinama stalno rasti. Predviđa se da će 2050. godine u gradovima živeti dve trećine svetske populacije. Jedan od 17 ciljeva Održivog razvoja Ujedinjenih nacija, usvojenih 2015. godine, koji se bavi upravo ovim pitanjima je Cilj 11 – Održivi gradovi i zajednice, koji podrazumeva obezbeđivanje čistijeg vazduha i vode, manjeg negativnog uticaja gradova na životnu sredinu i emisija CO2, više zelenih površina, održivog gradskog prevoza i infrastrukture, boljih rešenja za otpad, bezbednijih uslova stanovanja i veće pripremljenosti za klimatske promene i prirodne nepogode.
Kako bi se povećao kvalitet života Novosađana, zaštita životne sredine i održivi razvoj su već deset godina u fokusa Grada. Pokrenute su inicijative kao što su „Novi Sad – Pametan grad, „Novi Sad – Zeleni grad”, „Novi Sad pametno reciklira” i slično, koje imaju za cilj očuvanje životne sredine i promovisanje održivog razvoja.
Novi Sad je u poslednjih 30 godina udvostručio broj stanovnika, ubrzano se razvija i suočava se sa svim izazovima koje to donosi. Jedan od ključnih aspekata održivog razvoja Grada je upravljanje otpadom jer se sa brojem stanovnika povećava i njegova količina. Prema rečima Danijele Jankov iz JKP „Čistoća” oko 400 t otpada dnevno se odvozi na gradsku deponiju. Kamioni koji prazne kontejnere koje su označeni za odlaganje ambalažnog otpada se upućuju u halu za razvrstavanje a sve drugo odlaže se na telo deponije. Periodično se obavlja uzorkovanja sastava jer je otpad u velikoj meri izmenjen u svojoj strukturi. Promenjena je amabalaža. Nekada su to bile staklene flaše a sada su to veće količine plastičnih flaša i limenki. Mi se trudimo da se na određenim kontejnerskim mestima može izdvajati otpad ali još nismo u situaciji da možemo da ponudimo razdvajanje otpada u domaćinstvima, što je naš cilja. Prelazni korak je mogućnost odvajanje otpada u kućnim uslovima i tako izdvojen ambalažni otpad da odložimo u kontejnere koji su za to namenjeni. Takvu mogućnost Novosađani imaju već osam godina u pojedinim delovima grada – ističe Jankov.
Postoje kontejneri za Pet amabalažu koji su postavljeni eksperimentalno na Novom naselje, Detelinari, Avijacijatičarskom naselju, Limanima…

– Krenuli smo i sa separacijom stakla. Sada u bela zvona, koja su postavljena svuda po gradu, odvaja se staklo, koji su građani prihvatili na veliko zadovoljstvo kao i reciklomate, kojih za sada ima na pet lokacija u gradu gde građani mogu da recikliraju plastične flaše i aluminijumske limenke. S obzirom da imamo dobra iskustva sa postavljenjem kontejnera za PET, zvona za staklo, reciklomatima, uskoro će u našem gradu biti postavljeni i plavi kontejneri za papir i karton. Otvoreno je i prvo reciklažno dvorište čime će se zatvoriti krug od primarne separacije otpada do njegovog razvrstavanja, obrade i skladištenja. Reciklažno dvorište je gotovo, sve je spremno I očekuje se da uskoro budu u potpunosti u funkciji. Preduslov za sakupljanje i drugih reciklabilnih materijala kao što su npr. metal, tekstil itd. je puštanje u rad Regionalnog centra za upravljanje otpadom. Uz svu podršku, u smislu obezbeđenja vozila i ostale prateće mehanizacije koja je neophodna za prikupljanje takvog otpada, zaživeće i razdvajanje po vrstama otpada u domaćinstvima – smatra Danijela Jankov.
Ona dodaje da se mora raditi na prevenciji stvaranja divljih deponija koje nastaju na javnim površinama, najčešće uz kontejnere gde nesavesni građani odlažu šut, stari nameštaj, sanitarije…

Stalno moramo govoriti našim sugrađanima o štetnosti odlaganja otpada na taj način. Takođe „Čistoća” dva puta godišnje, u proleće i jesen, organizuje besplatna akciju odnošenja kabastog otpada i kontejneri se postavljaju po svim mesnim zajednicama. I pored toga na javnim površinama u gradu možete videti kabasti otpad. Iako nije popularna mera, mi smo morali da pojačamo kapacitete i sada imamo najmanje dve ekipe u sve tri smene koje sakupljaju taj otpad po gradu. Kada ne bismo sakupljali i odnosili taj otpad nekoliko dana, onda bi tek građani videli koliko lošeg činimo i sebi i gradu u kojem živimo – kaže Danijela Jankov.
Za razliku od grada, gde se krupni otpad odlaže na javne površine, u okolnim naseljima, gde se redovno sakuplja otpad iz domaćinstava, problem su velike divlje deponije koje uglavnom nastaju uz naselja. To su već poznate lokacije koje se saniraju ali nakon izvesnog vremena na istom mesu ponovo nastaju divlje deponije.

– U Sremskoj Kamenici i Petrovaradinu, pre desetak godina, pokušali smo sa pilot projektom razdvajanja otpada u domaćinstvima u plavu i zelenu kantu. Nažalost to nije zaživelo zato što su privatna lica pratili naš raspored pražnjenja pa su pre naših vozila praznili kante sa reciklabilnim otpadom. Kamion je dolazio prazan na gradsku deponiju, što se pokazalo kao neisplativo – dodaje Jankov.
Važan segment upravljanja otpadom je zeleni otpad. Sada sva biomasa, koji se sakuplja na 550 ha zelenih površina, sva trava koja se pokosi, lišće, baštenski otpad, oštećene suve grane, ne završava više na deponiji kao smeće, nego u kompostilištu JKP „Zelenilo”, od kojeg se dobija komost koji se dodaje prilikom sadnje drveća, cveća i ukrasnog rastinja. Ono što se ne iskoristi kao kompost upotrebljava se kao biogorivo za zagrevanje rasadnika i poslovnih prostorija. Ovo je prvi korak ka smanjenju biootpada koji ide na deponiju, a koji je glavni nosilac proizvodnje metana, zbog kojeg često dolazi do požara na deponiji i zagađenja životne sredine.
Mnogo pripremnih poslova je urađeno za početak izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Gradu. Očekuje se da se zaključi ugovor sa izvođačem radova a nakon toga, za dve do tri godine, možemo očekivati da će Novi Sad imati savremeni Regionalni centar za upravljanje otpadom, sa dve transfer stanice. To praktično podrazumeva zatvaranje sadašnje deponije i otvaranje Centra koji je potpunosti zatvoren sistema i koji će značajno smanjiti zagađenje životne sredine.Radi se o fabrici za preradu otpada, koji će se koristiti za dobijanje energije a samo ono što ne može da se iskoristi odlagaće se na deponiju. Pre toga važno je da sva domaćinstva imaju mogućnost da razdvajaju otpad jer on predstavlja sirovinu. A razne su mogućnosti da se on iskoristi. Reciklažom štitimo životnu sredinu, štedimo sirovine i energiju a od njega možemo napraviti neke nove proizvode ili ga koristiti za dobijanje energije.

Dragana Ratković

Grad Novi Sad je sufinansirao projekat „Održivi razvoj grada Novog Sada”.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.