Ideja o Botaničkoj bašti u Novom Sadu nije nova. O tome se govorilo još pre pola veka, ali se s vremenom na nju zaboravilo sve do pre deset godina kada je predviđena Planom detaljne regulacije Petrovaradinske tvrđave. Tek prošle godine, u maju, ova ideja našla se na dnevnom redu Skupštine grada. Da se ozbiljno pristupilo realizaciji projekta Botaničke baste ukazuje i formiranje Radne grupe za održivi razvoj grada, sastavljene od stručnih ljudi koja će koordinisati aktivnosti. Odabrani projektanti svu dokumentaciju i predložena rešenje usaglašavaju s radnom grupom.
Novi Sad ima nekoliko parkova, ali sama Botanička bašta neće biti standardni park. Botanička bašta je specifična parkovska površina koja ima više namena od naučnih istraživačkih, obrazovnih, kulturnih, estetskih i turističkih, što će sigurno doprineti kvalitetu života. Stručnjaci kažu da u Novom Sadu nema bolje lokacije za Botaničku baštu od Petrovaradinske tvrđave jer je ona nezaobilazno mesto za sve turiste, a i Novosađani vole da je posećuju, tako da će ona upotpuniti turističku ponudu Tvrđave i biće koncipirana kao objekat od posebnog značaja za Novi Sad.
Prema rečima prof. Ružice Igić sa Departmana za biologiju ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i članice Radne grupe, Botanička bašta planirana je na prostoru površine 4,21 hektara uz severoistočni obod zone objekata odbrane Hornverka, u podgrađu Petrovaradinske tvrđave. „Istočno od Tvrđave je Molinarijev park i zajedno sa Botaničkom baštom prostiraće se na oko 5 ha. Relativno je blizu Univerzitet i fakulteti koji će svoj naučni i nastavni rad usko naslanjati na Botaničku baštu jer istorija botaničkih bašti je povezana sa istorijom botanike”, dodaje Ružica Igić.
Prve botaničke bašta bile su medicinske bašte, u kojima se uzgajalo i proučavalo lekovito bilje, drevni čuvar zdravlja mnogih naroda i generacija. One su se u tom obliku zadržale do 17. veka. Razvoj medicinskih ka botaničkim baštama obuhvata predstavljanje lepih, neobičnih, novih biljaka koje su donošene iz evropskih kolonija i drugih udaljenih krajeva sveta. U 18. veku su postale i sredstvo za obrazovanje, prikazujući novi sistem klasifikacije biljaka koji su osmislili botaničari. Osnovna funkcija botaničkih bašta se menja u 19. veku – proučavanje biljaka seli se uglavnom na univerzitete, biološke institute i druge naučne i obrazovne institucije, a botaničke bašte pažnju sve više usmeravaju na estetsko uređenje i izlaganje najatraktivnijih vrsta kao svojevrsne izložbe biljaka koje baštine raznovrsna bogatstva flore jednog podneblja ili čitavog sveta. Prva nezvanična botanička bašta u Beogradu otvorena je sredinom 19. veka u dvorištu beogradskog Liceja, a njen tvorac bio je profesor Josif Pančić, koristeći je za potrebe nastave botanike u Velikoj školi. Današnja Botanička bašta „Jevremovac” organizovana je 1889, godinu dana nakon Pančićeve smrti, na imanju koje je poklonio kralj Milan Obrenović. U mnogim evropskim gradovima botaničke bašte su danas otvorene za javnost i pretvorene u neku vrstu parkova, te je šetanje njima pravi doživljaj.
I u Botaničkoj bašti u Novom Sadu posetioci će moći uživati ne samo u šetnji nego i raznim sadržajima. Planiranje su razne zbirke, kaže Ružica Igić. „Biće tu Herbarska zbirka sa velikim brojem eksikata, među kojima će biti i Pančićevi primerci, zatim Zbirka reliktnih vrsta koja će obuhvatati kolekciju retkih drvenastih i zeljastih biljaka. Zamislili smo da tu bude i Pančićeva omorika, koja je autohtona samo na jednom lokalitetu u svetu – u donjem toku reke Drine, na ostalim mestima je sađena. Biće tu i močvarnih čempresa, divljeg kestena, mečje leske itd. Od reliktnih zeljastih biljaka u Botaničkoj bašti naći će se na primer niska perunika, koja prirodno raste, u raznim bojama, na Deliblatskoj i Subotičko-horgoškoj peščari i Titelskom bregu. Moći će da se vidi i gorocvet, biljka koja je u Vojvodini zaštićena još od 1978. godine i koja je, osim po lepoti, dragocena i po lekovitosti i koristi se za proizvodnju lekova protiv srčanih oboljenja. Upravo zbog toga je znatno proređena. Bez obzira na lekovitosti i lepotu, ona je otrovna ali, zbog divnih cvetova, često se gaji kao ukrasna biljka. Biće tu i druge vrste koje su nestale ili ih ima jako malo na ovom ravničarskom području gde postoji bogat biodiverzitet, oko 2.000 vrsta biljaka. To nije mali broj, toliko biljnih vrsta ima u celoj Mađarskoj. Biće tu i Zbirka egzota kao što su tulipanovac i magnolija, biljke koje su nekada rasle u Evropi, ali ledeno doba ih je uništilo, kao i sekvoja koja je pre ledenog doba rasla u Evropi a danas je ima samo u Americi. Sadiće se sve ono što je interesantno i što ukazuje na biodiverzitet koji smo imali nekada. Donosićemo materijal sa terena koji možda neće biti lep ali će to biti značajne i retke vrtste, pre svega one, koje su iz Vojvodine. Naravno biće tu i raznovrsnog cveća, ruža, lukovica… da bude lepo i cvetno za posetioce ali i ono što će biti reprezentativno za Botaničku baštu u Novom Sadu”, navodi profesorica Ružica Igić.
Projektom je predviđeno da Botanočku baštu čine tri celine: administrativno-informativna, gde će biti Centar za posetioce, izložbena i ekonomsko-proizvodna (naučna) celina. Osim prodajnog prostora, u Centru za posetioce planirane su kancelarije, multimedijalna sala, biblioteka, herbarijum, čitaonica za stručne skupove, manji muzej i slični sadržaji.
Zbog specifičnosti i složenosti objekta i nastojanju da planirani kompleks Botaničke bašte bude reprezentativan, jer takav tip objekta kod nas nije rađen više od pola veka, rok za izradu projektno-tehničke dokumetacije, koju je Gradska uprava za zaštitu životne sredine poverila šabačkoj firmi „Set”, pomeren je i biće završena do 20. decembra.
„Gradnja objekata biće realizovana u dve faze. Planirano je da najpre budu izgrađeni sadržaji neophodni za funkcionisanje Botaničke bašte, nakon čega sledi uređivanje prostora u krajnjem zapadnom i istočnom delu, gde se trenutno nalaze nelegalno izgrađeni porodični objekti. Treba da se reše imovinsko pravni odnosi kako bi druga faza mogla da se realizuje a do tada će se raditi u onim delovima gde je to moguće”, objašnjava Ružica Igić.
Prema njenim rečima projekat se može realizovati u naredne dve godine dok će za formiranje Botaničke bašte biti potrebne godine ali ne toliko dugo da građani ne mogu njome da šetaju. „Kada smo čekali 50 godina da ideja bude realizovana, onda možemo biti strpljivi i sačekamo formiranje Botaničke bašte koja će biti ponos Novog Sada”, istakla je naša sagovornica.
Dragana Ratković
Projekat „Novi Sad – zeleno održiv grad” finansijski je podržan od strane Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu i informisanje koji je dodelio sredstva.