Predstavnici 192 države članice Programa ujedinjenih nacija za životnu sredinu, pozvani su da razmene mišljenja i ideje o konceptu razvoja Srednjoročne strategije UNEP-a za period 2022-2025, kao i o budućoj ulozi UNEP-a koja treba da pruži odgovor na post kovid krizu. Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan u svojstvu potpredsdnika Skupštine UN za životnu sredinu (UNEA), učestvovao je na neformalnom video-sastanku predstavnika država članica Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) koji je održan na poziv izvršne direktorke UNEP-a Inger Anderson.
Inger Anderson je predstavila kalendar aktivnosti do kraja 2020, kao i viziju koja treba biti adekvatan odgovor na globalnu zdravstsvenu i ekološku krizu. Ukazala je da je pandemija korona virusa najveća globalna kriza još od Drugog svetskog rata, koja pruža svetskim liderima šansu, ali i obavezu da transforišu društvo i u vremenu koje dolazi, zaštite dobrobit budućih generacija. Istakla je da su UN i pre pojave COVID 19 upozoravale da će klimatske promene uticati na pojavu i širenje zaraznih bolesti. Naglasila je da je veoma važno da se već sada počne sa pripremama za održivi zeleni oporavak posle pandemije i da sprovođenje Pariskog sporazuma o klimatskim promenama i Agende 2030 sa ciljevima održivog razvoja nemaju alternativu. Istakla je da je UNEP svestan neophodnosti velikih promena i transformacije čitavog UN sistema u narednom periodu, kako bismo se adekvatno pripremili za godine koje dolaze i pozvala prisutne visoke predstavnike država da daju svoj doprinos u definisanju prioriteta buduće Strategije i uloge UNEP-a.
Ministar Goran Trivan bio je prvi predstavnik koji se obratio učesnicima sastanka, istakavši da je sada vreme da spasimo planetu i zdravlje, tako što ćemo potpuno promeniti način razmišljanja i delovanja, imajući u vidu da sve dosadašnje akcije, posebno one posvećene borbi protiv klimatskih promena nisu urodile plodom. „ Da može sve biti drugačije, dokazuju vesti i sateltiski snimci koji ovih dana iz različitih delova sveta svedoče da je planeta manje zagađena, da su čistije vode i vazduh, jer je zatvaranjem fabrika, smanjivanjem industrijske aktivnosti i saobraćaja, smanjeno emitovanje gasova koji utiču na zagađenje i klimatske promene“, rekao je ministar Trivan i ukazao da je potrebno raditi na istim ciljevima, u koordinaciji i saradnji, jer nijedna zemlja ne može samostalno da dostigne globalne izazove. On je kazao da UNEP vidimo kao globalnog lidera i pokretačku snagu u tom procesu, i konsatovao da postoji visok stepen saglasnosti između evropskog Zelenog dogovora i politike koju sprovodi UNEP, i da su to ciljevi koje Srbija podržava i kojima teži.
Trivan je ukazao da je potrebno uključiti akademsku i naučnu javnost kako bismo istražili povezanost pogoršanja stanja ekosistema, degradaciju biodiverziteta i preterane eksploatacije vrsta sa nastankom pandemije korona virusa. Podsetio je da je podizanje kapaciteta na svim nivoima važan uslov napretka, partnerstva sa UN agencijama, NVO sketorom, kao i između država članica, apostrofirajući regionalnu saradnju i razmenu iskustava. Kazao je da su za Srbiju prioritetne regionalne aktivnosti, posebno jačanje saradnje između zemalja kako bismo nastavili zajedničku borbu protiv aerozagađenja, gubitka biodiverziteta i klimatskih promena. Dodao je da je Srbija započela ozbiljne promene u životnoj sredini, prenoseći bogato evropsko zakondavstvo i iskustvo i da je u svojoj Pregovaračkoj poziciji za Poglavlje 27 definisala prioritetne aktivnosti koje će doprineti mnogo boljem kvalitetu života građana i da se sa „Egzitom“ planira pokretanje velike akcije pošumljavanja, koja ima ambiciju da se proširi na region kao najefikasniji i najednostavniji način ublažavanja klimatskih promena.
Predstavnik Čilea istakao je važnost povezivanja svih budućih akcija sa Agendom 2030. Predstavnik SAD rekao je da je ključna podrška UNEP-a kao i obezbeđivanje cirkularnosti u pravcu održive proizvodnje i potršnje i podržao stavove minstra Trivana još jednom naglašavajući značaj intenzivnije saradnje UNEP-a sa zemljama članicama i značajniju podršku kroz konkretne projekte i akcije.
Sumirajući rezultate rada u okviru radnih grupa, zaključeno je da UNEP u narednom periodu treba da se fokusira na prioritete, na implementaciju ciljeva održivog razvoja i multilateralnih sporazuma, na zeleni rast i cirkularnu ekonomiju, oporavak posle korona krize, kao i na načine zbrinjavanja ogromnih količina infektivnog medicinskog otpada nastalog tokom pandemije.
Sekretarijat UNEP, organizovaće do 13. maja još 2 alternativne video-sesije „Discovery“ čiji je cilj da se u neformalnom fleksibilnom okruženju, podrži izrada Srednjoročne strategije UNEP za period 2022-2025.