Čovečanstvo se trenutno nalazi između dve krize – zdravstvene, uzrokovane korona virusom i klimatske krize, čija je posledica, između ostalog, gubitak biološke raznovrsnosti. Obe krize predstavljaju pretnju za čovečanstvo i svet koji nas okružuje.
Pre 50 godina, kao posledica sve većeg zagađenja usled procesa industrijalizacije, Dan planete Zemlje je bio odgovor naučnika i građana na ekološke katastrofe koje su tada eskalirale, poput izlivanja nafte u mora i okeane, zagađenja vode i vazduha. Možemo reći da borba nije bila uzaludna i da smo u proteklih pola veka donekle unapredili svet tako što je doneseno niz zakona i konvencija koje su okupile svetsku javnost sa ciljem da obezbedimo zaštitu životne sredine, kao na primer Konvencija o biološkoj raznovrsnosti, Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime, Pariski sporazum o klimatskim promenama i drugi.
Planeta Zemlja, naš jedini dom, danas je na izmaku snage kao posledica čovekovih aktivnosti, ponajviše zbog upotrebe fosilnih goriva, uglja, nafte i drugih derivata, te prekomernog korišćenja prirodnih resursa. Najnoviji Kopernikusov izveštaj “Stanje klime u Evropi 2019” svedoči da je 2019. bila najtoplija godina za evropski kontinent od kada merenja postoje, dok je količina padavina u novembru bila četri puta viša u odnosu na prosečne vrednosti. Odlaganje donošenja ozbiljnih i dugotrajnih mera koje nas pripremaju za posledice klimatskih promena ima svoju cenu, što zemlje Balkana posebno osećaju. Protekle zime udisali smo vazduh koji spada među najzagađeniji na svetu, čemu neosporno doprinose zastarele termoelektrane na ugalj, odnosno potrošnja uglja za grejanje objekata i druge potrebe.
“Kriza izazvana korona virusom ne sme da bude razlog, odnosno izgovor, da vlade u regionu zapostave politike i demokratske mehanizme koji će ublažiti posledice klimatske krize. Kopernikusov izveštaj jasno pokazuje porast emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Prioritet za Srbiju jeste donošenje Zakona o klimatskim promenama, a zatim i njegova potpuna primena. Osim aktivnosti na ublažavanju klimatskih promena, neophodna nam je što hitnija adaptacija na klimatske promene, a za to su očuvana priroda i zdravi ekosistemi najbolje rešenje”, ističe Duška Dimović, menadžerka projekta ‘Da nam klima štima’, koji WWF Adria sprovodi u Srbiji uz podršku vlade Švedske.
WWF takođe poziva građanke i građane da daju svoj Glas za planetu Zemlju putem elektronske platforme, te da se informišu o konkretnim koracima koje mogu da preduzmu kako bi obezbedili zdravu i sigurnu budućnost.
Zdravlje čoveka i planete se ne mogu odvojiti. Zbog toga WWF podseća i zahteva od vlada i donosioca odluka u regionu da obezbede ambiciozne, integrisane i konkretne politike i akcione planove, na osnovu znanja i preporuke naučnika i stručnjaka, za dosledno sprovođenje usvojenih međunarodnih sporazuma. Projekti utemeljeni na fosilnim gorivima i drugim neodrživim izvorima moraju postati prošlost, zarad zdravog opstanka planete Zemlje.
——
——
Ključni nalazi najnovijeg Kopernikus izveštaja Stanje klime u Evropi 2019 (Copernicus Climate Change Service (C3S)):
– 2019. godina je bila najtoplija u Evropi od kada postoje merenja
– 11 od 12 najtoplijih godina (od kada postoje merenja dogodilo se od 2000. godine u Evropi
– Tri perioda izuzetno toplog vremena dogodila su se u februaru, junu i julu, što je dovelo do rekordno visokih temperatura
– Dugoročni prikaz pokazuje jasan trend zagrevanja tokom poslednje četiri decenije
– Količina padavina u novembru je bila do četiri puta više od normalne količine u Zapadnoj i Južnoj Evropi
– Evropski Arktik je relativno hladniji nego poslednjih godina, ali letnji toplotni talas izaziva rekordno topljenje leda na Grenlandu
– Gasovi staklene bašte i dalje rastu
