Evropski parlament glasaće 17. januara o novoj direktivi o energetskoj efikasnosti, o kojoj još ne postoji jasan stav poslanika, pa se očekuje tesno glasanje. Ključne tačke kao što su ciljevi energetske efikasnosti, derogacije i ušteda energije i dalje su predmet podela glavnih političkih grupa koje nisu uspele da postignu kompromis posle glasanja u Komitetu za energiju u novembru 2017.
Evropski poslanici su na raspravi u komitetu, s jednim glasom razlike, podržali pravno obavezujući cilj da se merama energetske efikasnosti uštedi 40% energije. Razgovori su nastavljeni u januaru o drugim pitanjima kako bi se ojačala pozicija Parlamenta u pregovorima sa Evropskom komisijom i Savetom.
Poslednja runda pregovora nije donela rezultate jer poslanici Alijanse socijalista i demokrata (S&D) nisu podržali predloge Evropske narodne partije (EPP), kao što je dodavanje takozvanog mehanizma prilagođavanja kojim bi ciljevi bili usklađivani sa ekonomskim rastom i industrijskom proizvodnjom.
Član Komiteta za energiju, poslanik iz redova socijalista Miroslav Pohe izjavio je za EURACTIV.com da je veliki izazov za postizanje kompromisa bio i kratak period između glasanja u odboru i plenarne sednice, koji je obuhvatio i božićne praznike.
Jabuka razdora
Poslanik Evropske narodne partije Markus Piper izjavio je Euraktivu kada su propali pregovori sredinom januara da “kompromis između 30% i 40% ne može biti 40%” i da je uspeo da ubedi kolege konzervativce u vrednost kompromisa.
Spremnost da pristane na cilj od 35% uštede energije je na neki način značajan potez za EPP, koja se sve vreme uporno držala cilja od 30%.
Izvori upoznati s dokumentom nadaju se da će to rezultirati usvajanjem direktive u parlamentu, jer se veruje da su mnogi poslanici EPP pristali da podrže prvobitni tekst dogovoren u novembru.
Međutim, potpredsednica Partije evropskih socijalista Ketlin Van Brempt izjavila je da “ne može da vidi obrazloženje” Piperovog mehanizma prilagođavanja, koje je ocenila “besmislenim”.
Van Brempt je rekla da je glavno ubeđenje mnogih evropskih poslanika da će uštede energije ići ruku pod ruku sa ekonomskim rastom, posebno u industrijskom sektoru. S&D, dodala je ona, ne može da podrži plan EPP.
Insistiranje Pipera na povezivanju proizvodnje sa ciljem energetske uštede povezano je i sa predlogom da se članicama dozvoli određen stepen fleksibilnosti u ispunjavanju ciljeva u oblasti obnovljive energije. Prema njegovom predloženom amandmanu, ako zemlje premaše svoje ciljeve u obnovljivoj energiji za 3% moći će da ispune niže ciljeve u energetskoj efikasnosti.
Njegovi predlozi u suprotnosti su, međutim, sa stavom evropskog komesara za klimu Migela Arijasa Kanjetea, takođe člana EPP. On je na početku parlamentarne sednice rekao da su obnovljivi izvori i energetska efikasnost “partneri” i nisu međusobni konkurenti.
Evropska komisija će verovatno želeti da ideja o mehanizmu prilagođavanja ne bude uključena u direktivu, jer bi njegova primena zahtevala da Komisija proceni učinak država članica kako bi odredila da li se cilj odnosi na njih ili ne.
To bi, takođe, značilo i odgovornost da upozorava članice ako ne uspeju da poštuju pravila, što zvaničnici Generalnog direktorata za energiju navodno žele da izbegnu.
Na glasanju u komitetu za energiju u novembru za predlog direktive o energetskoj efikasnosti glasala su 33 poslanika, a 32 je bilo protiv ili uzdržano.
Resorni ministri država EU podržali su već u junu 2017. neobavezujući cilj energetske uštede od 30%, uz godišnju stopu uštede od 1,5%.
Komesar Kanjete i uticajni poslanik Zelenih Klod Turmes kritikovali su tada ministre za “manjak ambicije”, nadajući se da će se Parlament boriti za snažniji stav kada za to dobije priliku.
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Pixabay.com