Sakupljače sekundarnih sirovina uglavnom čine Romi, i oni su jedna od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji. Profil tipičnog sakupljača sekundarnih sirovina je da u proseku živi 46 godina, nezaposlen je, radi 12 sati i zarađuje do 18.000 dinara mesečno. Sakupljača sekundarnih sirovina u Srbiji ima između 30.000 i 50.000. Sakupljači prikupe oko 75% otpada. Iako je trgovina sekundarnim sirovinama vrlo profitabilna grana, sakupljači spadaju u red najsiromašnijih stanovnika i ne dobijaju nikakve subvencije države. Poret toga, ovi ljudi su i dalje društveno nevidljivi, a njihovi problemi nisu predmet nijedne Lokalne strategije upravljanja otpadom.
Nekoliko godina unazad Udruženje „Porečje” Vučje, u saradnji sa udruženjima sakupljača sekundarnih sirovina „Jupi” i „Marko Crni” želi da se problemi naših sugrađana Roma rešavaju u institucijama. Takođe, želimo da se novi Lokalni akcioni plan upravljanja otpadom 2021-2030 jasno odredi prema ovoj ciljnoj grupi i njihovoj ulozi u sistemu upravljanja otpadom. Nacionalnom strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji (2016-2025) predviđena je i mera legalizacije poslovanja sakupljača sekundarnih sirovina. Ova Strategija predlaže i određne mere za poboljšanje položaja sakupljača. Pozivajući se na predložene mere navedene Strategije, kroz intenzivnu kampanju tražićemo od donosioca odluka dve ključne odluke za bolji položaj sakupljača sekundarnih sirovina.
Programe podrške sakupljačima Udruženje „Porečje” iz Vučja realizuje u osam loklanih samouprava na jugu Srbje. Za deset godna, koliko se bavivmo ovom temom, uspeli smo da doniramo 130 vozila (tricikla) sakupljačima. Preko 300 paketa različite vrste zaštitne opreme, Preko 120 paketa rezernih delova za tricikle, kao i pet hidrauličnih presa za baliranje sekundarnih sirovina. Prateći preporuke pojedinaih Nacionalnih strategija, pokrenuli smo proces legalizacije poslovanja sakupljača. Projektno smo osnovali tri udruženja sakupljača: Udruženje „Marko Crni” i Udruženje „Jupi” iz Leskovca, te Udruženje sakupljača sekundarnih sirovina Južne Srbije sa sedištem u Vranjskoj Banji. Ova udruženja imaju trenutno 96 aktivnih članova a čine ih sakupljači iz Vranja, Vranjske Banje, Surdulice, Vladičinog Hana, Leskovca, Vlasotinca, Bojnika i Gadžinog Hana. U svom dosadašnjem radu uspostavili smo dobru saradnju sa pojedninim loklanim samoupravama. U saranji sa opštinama Bojnik i Gadžin Han, formirali smo reciklažna dvorišta za koja su oni iskazali posebno interesovanje.
U saradnji sa SWISS PRO, uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske, a kroz program podrške odgovoru na posledice izazvane virusom kovid-19, u podstandardinim romskim naseljima trenutno realizujemo projekat „I posle pandemije ostajemo uz sakupljače”. Cilj projekta je da podržimo sakupljače u vreme pandemije, da ih zaštitimo od eventualnog zaražavanja i da ih osnažimo da se bezbednije bave poslom koji im je osnovni izvor egzistencije.
Reziltati istraživanja
Istraživanje sprovedeno u osam loklanih samouprava na jugu Srbije tokom 2018. godine pokazuje sledeće:
1. U proseku jedan sakupljač u toku meseca sakupi 300 kg PET ambalaže, 400 kg papira, 520 kilograma raznog metala i 230 kg elektronskog otpada. Sakupljaju i akumulatore ali tek neznatan broj jer su sami proizvođači zainteresovani pa daju popuste prilikom kupovine novih akumulatora. (Ovaj prsek rađen je na uzorku od 70 sakupljača iz Leskovca)
2. Sakupljači u proseku zarađuju između 1.200 i 1.500 dinara dnevno.
3. Za 130 grantova (tricikla) koje smo podelili u osam lokalnih samouprava na jugu Srbije konkurisalo je 350 sakupljača. Svih 350 prošli su trodnevnu obuku o rukovanju otpadom i zaštitu na radu. Na taj način stekli su pravo da apliciraju za tricikle.
4. O okviru nekih projekata formirana su tri udruženja sakupljača.
– Udruženje sakupljača sekundarnih sirovina južne Srbije u Vranjskoj Banji koje broji 23 člana. Ovo udruženje je pokriveno članstvom sakupljača iz Vranja, Surdulice. Hvadičin Han i Vranjska Banja. Pored 20 tricikla ovo udruženje u svom vlasništvu ima i dve hidraulične prese, kao i dve vage.
– Udruženje sakupljača sekundarnih sirovina ,,Marko Crni” iz Leskovca. Ovo udruženje broji 46 člana koji redovno plaćaju članarinu na mesečnom nivou od 200 dinara. Nedavno im je Udruženje „Porečje” pomoglo da otvore kancelariju koja je opremljena potrebnom računarskom opremom.
5. Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji, za period od 2016. do 2025. godine, predlažu se određene mere za zapošljavanje i samozapošljavanje Roma/Romkinja u Republici Srbiji. Jedna od mera se odnosi na sakupljače sekundarnih sirovina ili konkretno na legalizaciju delatnosti sakupljača.
6. Broj pripadnika romske nacionalne zajednice i broj sakupljača po opštinama. (Statistika samo za opštine u kojima smo podržali sakupljače).
1. Leskovac: 7.700 Roma – 350 sakupljača;
2. Vlasotince: 213 Roma – 17 sakupljača;
3. Bojnik: 1.363 Roma – 18 sakupljača;
4. Gadžin Han: 29 Roma – 5 sakupljača;
5. Vranje: 4.125 Roma – 123 sakupljača;
6. Vranjska Banja: 1.625 Roma – 23 sakupljača;
7. Surdulica: 2.176 Roma – 25 sakupljača;
8. Vladičin Han: 361 Roma – 14 sakupljača;
Predsednik UO „Porečja” Zoran Živković
Foto: Udruženje „Porečje”
O ACT PROJEKTU
Projekat „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” osmišljen je kao četvorogodišnja podrška OGD u Republici Srbiji u prevazilaženju izazova u vezi sa aktivizmom građanskog društva u Srbiji. Donator projekta je Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), a implementacioni partneri su HELVETAS Swiss Intercooperation i Građanske inicijative iz Beograda. Opšti cilj ACT projekta je da doprinese aktivnom građanskom društvu za dobrobit svih ljudi i povećano učešće građana u donošenju odluka, posebno na lokalnom nivou.
Kroz četiri različite grant šeme i osam pratećih javnih poziva u periodu od 2019. do 2023. godine, ACT pruža ciljanu podršku organizacijama građanskog društva na nacionalnom i lokalnom nivou, za njihov organizacioni razvoj i finansijsku održivost, kao i za jačanje odnosa sa građanima i kapaciteta za umrežavanje. Sve podržane grantove, prati paralelni Program obuke i mentorstva prilagođen pojedinačnim potrebama organizacija za razvoj i jačanje unutrašnjih organizacijskih i ljudskih kapaciteta OGD, a koji se finansira nezavisno od samog granta kroz aktuelni budžet ACT projekta.
Članice Zelene liste
Savez ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” je mreža lokalnih ekoloških organizacija koje javnim zastupanjem, obrazovanjem, informisanjem i podsticanjem aktivizma građana doprinose očuvanju prirodnih resursa i kvalitetu života građana Srbije. Otvoren je za sve koji prihvataju njegove principe i vrednosti, bez obzira na uzrast, pol, poreklo, nacionalnu, rasnu, versku i političku pripadnost. Savez OCD Zelena lista Srbija nastao je kao rezultat višegodišnjeg projekta koji je realizovan u desetak gradova Srbije u periodu od 2009. do 2013. godine u oblasti upravljanja otpadom. Potom, ZLS i njene članice prošle su kroz projekte jačanja kapaciteta i početnog osposobljavanja za zagovaračke aktivnosti. Razvijeni su i informativni kanali namenjeni javnosti – internet sajt ZLS i prisustvo na društvenim mrežama, objave u časopisu Ekolist i drugo…
Članice mreže su Eko klub „Zeleni putokazi” iz Raške, „Društvo mladih istraživača” iz Bora, Centar za održivu budućnost „Zelena zona” iz Knjaževca, Ekološki pokret „Moravski orašak” iz Trstenika, Ekološki pokret „Bela breza” iz Kruševca, „Inženjeri zaštite životne sredine” iz Novog Sada, Odred izviđača „Zavičaj 1903” iz Vranja, „Porečje” iz Vučja, „Zeleni krug” iz Novog Sada, Udruženje građana „Zeleni ključ” iz Niša i „Village” iz Bora.
Linkove prema internet stranicama članica ZLS potražite na logoima koji se nalaze u dnu strane.
WEB
Internet prezentacija donatora nalazi se na ovoj adresi.
Grantovi za javno zagovaranje mreža OGD predstavljeni su na ovoj adresi.
Internet stranica Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije” nalazi se na internet adresi:
http://www.oplanetise.com/
Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.