Tragom jedne neupečatljive vesti sa web stranice Svetskog ekonomskog foruma (www.weforum.org), o privredi Nepala, razorenoj striktnim merama za suzbijanje covida-19, odlučili smo da istražimo kako je moguće da se za samo nekoliko meseci jedna zemlja u 21. veku nađe na ivici gladi.
Odgovor smo dobili munjevitom brzinom… Da jedna nesreća nikada ne ide sama – potvrđuju ovih dana izveštaji koji pristižu iz zemalja Jugoistočne i Centralne Azije, a posledice pandemije izazavanog coronavirusom samo su jedan, možda čak i manje značajan deo ove slagalice…
Nepal kao lakmus
Privreda Nepala nije intenzivna i razvijena do te mere da može brzo da reaguje na iznenadne potrese, a posebno ne one koje se tiču klimatskih promena. Ovo je jedna od siromašnijih zemalja Južne Azije, čiji se stanovnici često izdržavaju slabo plaćenim „migrantskim poslovima” u okolnim zemljama. Njihove porodice uglavnom se bave poljoprivredom na malim posedima i u velikoj meri zavise od prihoda koji pristižu od sezonaca iz Indije, Saudijske Arabije ili Malezije. Pandemija je zatvorila granice i građani koji više ne mogu da pronađu posao u drugim zemljama prisiljeni su da se vrate kući i svoje porodice izdržavaju bavljenjem poljoprivredom. Međutim, ta zemlja više nije ista…
Region Južne i Jugoistočne Azije čak dvaputu u istoj sezoni bio je meta najezde skakavaca, a potom se pojavila i pošast u vidu larvi kukuruznih moljaca (Spodoptera frugiperda), koji su već opustošili useve u okolnim zemljama, ali i više afričkih zemalja. Ratari nisu mogli da učine apsolutno ništa – osim da sa suzama u očima posmatraju kako nestaje njihov celogodišnji trud u ustima gladnih insekata…
Kada su se pre samo nekoliko godina prvi put susreli s ovom napasti, ljudi nisu znali ništa o njihovoj kontroli. Meštani su skakavce i larve dosta uspešno uspeli da oteraju peljenjem žetvenih ostataka i insekticidima kojima su raspolagali. Ove godine, međutim, bili su pod neprestanom baražnom paljbom. Nikakva raspoloživa sredstva nisu pomagala protiv rojeva skakavaca i larvi kukuruznih leptirova. Iako je država subvencionisala pesticid protiv ovih štetočina, on prosto nije bio dovoljno učinkovit, te je uništeno tri četrvtine useva kukuruza. Nakon prve najezde skakavaca, lokalne vlasti su pomogle poljoprivrednicima, ali drugi talas bio je pravo iznenađenje. Za njima su ostale goleti… Krhka privreda Nepala, a pre svega građani – strahuju da će ovaj grozni scenario izazvati glad. Zbog coronavirusa nisu uspeli da zarade dovoljno novca da bi obezbedili višak hrane, a zbog prave biblijske pošasti izgubili su i ono malo useva na koje su mogli da računaju…
Ali otkud ove štetočine i kako je moguće da su se pojavile u ovolikom broju? Odgovor treba tražiti u izmenjenim klimatskim prilikama. Klimatolozi objašnjavaju da efekti globalnog zagrevanja utiču na cikluse monsuna. Ukratko: vlažnost vazduha i „dobar tajming” pogodovali su premnožavanju ovih napasnika. Rezultat je: pustoš i sasvim izvesan nedostatak hrane za najsiromašnije građane Nepala.
Ostaje još samo pitanje da li se ovaj nesrećan sled okolnosti može primeniti na druge zemlje i da li smo, pored preteće ekonomske krize, izloženi i egzistencijalnoj neizvesnosti – katastrofi u vidu gladi.
Zemlje u razvoju
Stručnjaci WEF upozoravaju da su u posebnoj opasnosti zemlje u razvoju, odnosno one koje su do sada izvozile svoju radnu snagu. Baš kao na primeru Nepala – moguće je da se ponovi zloslutni scenario.
U uslovima visokog rizika od infekcije covidom-19, svaki građanin na privremenom radu u drugoj zemlji sasvim je suvišan, te će najverovatnije morati da je napusti. Nakon povratka kući, oporavka od covida-19 i perioda samoizolacije, sada je pravi izazov pronaći posao u svojoj zemlji. Čak i ako koristi sve veštine koje je stekao u inostranstvu, građanin prosto više nema svoje mesto pod suncem.
Ukoliko se okrene poljoprivredi, postoji velika mogućnost da neće moći da iskoristi stečena znanja, jer je – prosto – nikada ranije nije bavio tom delatnosti. Ono na šta posebno ukazuju stručnjaci Svetskog ekonomskog foruma jesu izmenjene klimatske prilike u kojima čak i obrazovani ratari neće moći da se snađu.
Kako bi prevazišli duge periode suše, poplave ili napade štetočina – pred poljoprivrednicima su sasvim novi izazovi, koji zahtevaju finansiranje sa strane. Da li će to biti donacije, povoljni krediti ili sufinanisranje države – prelazak na klimatski nezavisniju privedu neće biti ni jednostavan ni jeftin…
Neko će ipak „biti dobar”
Dok se civilizacijski suočavamo s potpunom neizvesnošću koju donosi pandemija u kombinaciji s klimatskim promenama, sasvim je izvesno da će jedino zemlje sa stabilnim privredama i vizionarskim politikama uspeti da prebrode dolazeću oluju.
Taj posao će iziskivati novac, znanje i solidarsnost, ali će, nakon svetske krize, one izaći s najmanje pogubnih posledica.
Međutim, ima i drugačijih planova… Dok u strahu od infekcije živimo „život na rezervi”, ova zloslutna „radio tišina” kao da je uvod u nešto mnogo podmuklije – kao kada pred strašnu oluju priroda uzima duboki uzdah…
Sasvim je izvesno da će mnogi „snalažljivi tipovi” preuzeti inicijativu i „u ime naroda” a za svoj bankovni račun „primiti metak” pandemije. Primer toga je upravo ono što se danas dešava u Brazilu. Ogromne površine amazonskih kišnih šuma nestaju, takoreći – bez svedoka…
I dok se jedan deo sveta suočava sa sasvim izvesnom krizom gladi usled klimatskih promena, u drugom delu sveta one se podstiču i to sve pod krinkom pandemije…
Marica Puškaš
Projekat „Informisanjem protiv klimatskih promena” finansijski je podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine. Mišljenja i stavovi izraženi u ovim publikacijama isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine.