Bačka Topola je prosperitetna opština i bogat poljoprivredni kraj, poznat po plodnom černozemu. Poslednjih godina nameće se potreba za održivim upravljanjem i promišljenim planiranjem, koje podrazumeva povezivanje širokog spektra delatnosti. Sve to bi za rezultat trebalo da ima zaštitu prirodnih dobara, efikasnije upravljanje otpadom, održivost u turizmu, te zdraviju životnu sredinu. O svemu ovome razgovarali smo s predsednikom Opštine Bačka Topola Adrianom Satmarijem.

Koji su po vašem mišljenju najjači privredni potencijali Opštine i kako oni mogu da funkcionišu održivo i u skladu sa ekološkim normama?
– U Bačkoj Topoli se većina stanovništva bavi poljoprivredom, u potpunosti ili uz stalni posao. Naravno, to je u velikoj meri posledica karakteristika našeg geografskog položaja, tradicije i činjenice da je poljoprivredno zemljište u Bačkoj posebno dobro. Što se tiče ovog sektora i životne sredine, trudimo se da obratimo pažnju i na jedno i na drugo i da ih približimo. Poljoprivrednike, na primer, redovno podsećamo na zabranu spaljivanja strništa, jer se može naneti velika šteta tom području. U našem gradu organizovano se prikupljaju flaše od hemijski zaštitnih sredstava, koje se koriste u poljoprivredi. Novopostavljeni vetrozaštitni pojas kao i šume uglavnom noću bude uništen, odnosno uzoran ili polomljenog drveća. Ipak moram da dodam da je u pogledu ovog problema u poslednje vreme bilo napretka, sve više stabala ostaje duž puta i mislim da je to rezultat informisanja i komunikacije sa poljoprivrednicima.
Treba pomenuti i industriju kao ekonomski potencijal. Siguran sam da je opština zbog dobre lokacije – pošto se Bačka Topola nalazi na međunarodnom putu, pored autoputa i brze pruge u izgradnji – atraktivan za kompanije. U Bačkoj Topoli postoje nekoliko kompanija sa dugom istorijom, čije aktivnosti mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu. Kao pozitivan primer izdvojio bih kompaniju Perutnina Ptuj – Topiko, koja takođe vodi računa o zaštiti životne sredine. Tome u prilog ide činjenica da su nakon samo nekoliko pregovora počeli sa izgradnjom sopstvenog prečistača otpadnih voda, sagrađen je za godinu dana i već je stavljen u funkciju.
Sa ekonomskog stanovišta, turizam postaje sve važniji za našu opštinu. Imamo banju i nekoliko bazena koji su renovirani ili izgrađeni u poslednjih nekoliko godina. Naše kupalište je i Bačkotopolsko jezero, koje je pogodno ne samo za kupanje, već i za ribolov, izlete, sport i kampovanje. Veliku pažnju posvećujemo uređenju jezera i okoline.

Na koji način i u kojoj meri Opština koristi prirodne potencijale? Koja prirodna dobra biste posebno istakli?
– Naš najznačajniji potencijal je malopre pomenuto Bačkotopolsko jezero. To je veštačko jezero stvoreno prvenstveno za navodnjavanje 70-ih godina. Tokom godina, turizam je stavljen u prvi plan. Izgrađeno je šetalište i obnovljeni molovi za kupanje, uređen parking prostor, a sve veći akcenat se stavlja na sportski ribolov, kao segment turističke ponude opštine. Od 2017. godine je zaštićeno područje: Park prirode „Bačkotopolske doline”. Poslednjih 15-20 godina posećivali su ga ne samo meštani, već i ljudi iz okolnih mesta, ali tokom epidemije korona virusa domaći turizam je porastao, što je bilo primetno i kod nas. Turisti su dolazili iz cele Srbije, i od tada mnogo je posetilaca koji dolaze iz daleka. Zbog toga, i pošto se sadržaj takođe proširio, smatrali smo da treba da posvetimo još više pažnje ovoj oblasti. Prošle godine smo osnovali preduzeće „Aqua Top”, u čijoj je nadležnosti održavanje obale jezera, rezervat prirode, održavanje plaže i nadzor nad nedavno izgrađenim kamp prostorom. Kroz program javnih radova ovde zapošljavamo šestoro ljudi koji uređuju, čiste plažu i okolinu i čiste toalet, koji je besplatan za posetioce.

Sve je popularniji ekoturizam, pre svega cikloturizam. Ima li Opština interesovanja za tim vidovima turizma?
– Pre nekoliko godina smo na istočnoj obali jezera izgradili šetalište od drobljenog kamena, pogodno za duge šetnje, a duž puta postavljene informativne table pružaju informaciju posetiocima o biljkama i životinjama sa ovog prostora. Pored toga, pogodno je i za biciklizam. Ako ovim šetalištem odemo do Karađorđevog mosta, možemo se vratiti drugom stranom i tako napravimo krug oko jezera. I sad se može ići zapadnom stranom jezera, ali ubuduće tamo ćemo nastaviti izgradnju šetališta od drobljenog kamena. Obala Bačkotopolskog jezera je stanište posebnih biljaka, a trska i drveće pored jezera su takođe dom životinja i mnogih vrsta ptica. Ovde je, takođe moguće organizovati veoma prijatne pojedinačne pešačke ture, a ekolozi s vremena na vreme organizuju i edukativne obilaske prirode.

Učestvujete li u projektima ili regionalnim inicijativama koje se tiču zaštite životne sredine, održivog razvoja, ekoturizma, obnovljivih vidova energije…?
– Ono što je sada možda najaktuelnije jeste tender za energetsku efikasnost, na kome je uspešno učestvovala i naša Opština. U okviru konkursa, građani koji se prijave mogu da učine svoje domove energetski efikasnijim i na taj način iskoriste prednosti obnovljivih izvora energije ili samo uštede na resursima koji su ograničeni.
Značajan razvoj naše opštine je postrojenje za prečišćavanje gradskih otpadnih voda. Veoma je neophodno ako razmišljamo dugoročno, jer tako možemo sačuvati rečicu Krivaju. Čistač je već pušten u probni rad i daje veoma dobre rezultate u pogledu kvaliteta prečišćene vode. Nadzor nad objektom je poveren Javnom preduzeću „Komgrad”, koje sistem održava uz pomoć stručnjaka. Grad je od 25 odsto pokriven kanalizacionom mrežom, a u toku je izrada projektno tehničke dokumentacije za proširenje kanalizacione mreže u dužini od 45 km. Poslednjih nekoliko godina veliku pažnju posvećujemo zaštiti životne sredine. U opštinskom budžetu uvek izdvajamo sredstva za ovu namenu, ali to su velike investicije, za šta su nam potrebne i subvencije sa viših nivoa.

Koji su vaši planovi za dalji razvoj Opštine, a u svetlu održivog upravljanja prirodnim dobrima?
– U toku je izrada plana i programa upravljanja gradskim parkom, kao i izrada dokumenata za revitalizaciju parka. Naš cilj je da obnovimo gradski park i da održavamo isti, kako bi služio građanima i svim posetiocima kao mesto za šetnje, rekreaciju.
Kao što sam rekao, Bačkotopolsko jezero je veliki prirodni resurs, kako u pogledu očuvanja prirode, tako i u smislu turizma. I dalje ćemo, kao i do sada, posvećivati veliku pažnju razvoju ove oblasti. Veoma smo srećni što su i drugi to primetili, dolazi mnogo ljudi, radoznali su, žele da se opuste, da šetaju prirodom. Siguran sam da još uvek imamo neotkrivena prirodna blaga u opštini, u našim mesnim zajednicama, samo je pitanje vremena kada ćemo prepoznati lepotu i priliku koja se u njima krije.

Пројекат „Зелени пут Општине Бачка Топoла” финансира се из буџета Општине Бачка Топола.