Na svakih deset zalogaja, tri postoje zahvaljujući oprašivačima. U Evropi većina gajenih kultura u izvesnoj meri zavisi od insekata koji prenose polen, a u Srbiji pored medonosne pčele živi i veliki broj samičnih vrsta koje rade tiho i efikasno. Kada su prisutne u najvažnijim danima cvetanja, prinosi su ujednačeniji, kalibar stabilniji i prinos pouzdaniji. Kada ih nema, rastu oscilacije i rizik se preliva kroz ceo lanac, od proizvođača do potrošača.
U takvom okruženju Nestlé Srbija obeležava dve decenije rada ulaganjem u ono što stvara vidljiv rezultat na zemlji. Inicijativa „Zajedno pčelama na dar“ povezuje staništa oprašivača, praktičnu nastavu u poljoprivrednim školama i principe regenerativne poljoprivrede. Cilj je da zajednica dobije pozitivan ishod, a mladi znanje koje se odmah primenjuje u proizvodnji hrane.
Uloga regenerativne poljoprivrede je da sistem učini otpornijim. Plodored smanjuje pritisak štetočina, pokrovni usevi čuvaju vlagu i hrane mikroživot tla, dok redukovana obrada čuva strukturu i sprečava eroziju. Raznolik biljni okvir obezbeđuje kontinuitet cvetanja kroz sezonu pa oprašivači ostaju uz useve kada su najpotrebniji. Kada ove odluke uđu u rutinu, manje toga zavisi od povoljnog vremena, a više od znanja i discipline.
Škole su središte promene. Učenici postavljaju hotele, identifikuju vrste koje su se naselile, mere prisustvo oprašivača po fazama cvetanja i upoređuju zametanje na parcelama sa i bez intervencija. Uz osnovne hemijske i fizičke pokazatelje zemljišta uvode se i mikroelementi i osnovne mikrobiološke analize. Tako nastaje jednostavan protokol koji svaka nova generacija preuzima i unapređuje. Znanje se ne završava školskom godinom već prelazi na porodična gazdinstva i u zadruge.
Iskustvo domaćih proizvođača potvrđuje da kombinacija različitih oprašivača donosi stabilniji tok oprašivanja. Zidarice u prolećnim voćnjacima, medonosne pčele u širem rasponu kultura i bumbari u zahtevnim vremenskim prozorima često zajedno daju bolji rezultat od oslanjanja na jednu vrstu. Polinatorske trake i medonosno drveće dopunjuju tu sliku jer obezbeđuju hranu i zaklon tokom duže sezone.
„U Nestlé-u verujemo da održiva budućnost prehrambene industrije počinje u zemljištu. Kroz smanjenje obrade, očuvanje plodnosti, jačanje biodiverziteta i pametne tehnologije, gradimo otporniji lanac snabdevanja i jačamo lokalne zajednice. U toj misiji, obrazovanje ima važnu ulogu, jer smo svesni da promena počinje znanjem. Upravo smo iz tog razloga, kroz inicijativu „Zajedno pčelama na dar“, povezali regenerativnu praksu sa učenjem u poljoprivrednim školama, pokazujući budućim mladim poljoprivrednicima, ali i indirektno njihovim profesorima i roditeljima, koliko su zdravo tlo i oprašivači važni za budućnost hrane. Na taj način, regenerativni pristup postaje deo svakodnevnog rada na polju, kao i deo svesti novih generacija. To je suština našeg pristupa, da stvaramo sistem u kojem poslovni rast, priroda i zajednica napreduju zajedno“, istakla je Marjana Davidović, generalna direktorka kompanije Nestlé za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
Ovako postavljen rad sa zajednicom pokazuje kako se jubilej pretvara u dugoročnu vrednost. Staništa oprašivača, živo tlo i nastava na terenu čine celinu koja podiže otpornost proizvodnje. Kada ta celina potraje kroz više sezona, razlika se vidi bez tumačenja. Ujednačeniji rod, racionalnija upotreba resursa i mirnije planiranje za sve koji od poljoprivrede žive. „Zajedno pčelama na dar“ je jedan od načina da se ta razlika održi i posle jubilarne godine.