Radionica „Endokrini disruptori – supstance koje ometaju rad hormonskog sistema – EDCs“ održana je 24. oktobra u prostorijama Kuće ljudskih prava u Beogradu.
Jasminka Ranđelović, programski koordiantor ALHem-a predstavila je rezultate Analize percepcije građana Srbije o bezbednosti od hemikalija (treći talas) koja je urađena u septembru ove godine na reprezentativnom uzorku od 1050 ispitanika.
– Blizu tri četvrtine građana Srbije nije upoznato sa pravom potrošača da zatraži informaciju o prisustvu opasnih hemikalija u proizvodima, a velika većina građana nije čula za endokrine disruptore, priča magistar biohemije Jasminka Ranđelović i objašnjava da su endokrini disruptori hemikalije koje mogu da se ometaju rad endokrinog sistema tako što preuzimaju ulogu hormona ili blokiraju receptore za hormone, što može da poremeti razvoj i funkcionisanje organizma.
Endokrini disruptori nalaze se u proizvodima koje svakodnevno koristimo što izaziva posebnu zabrinutost stručnjaka. U naš organizam dospevaju sa hranom, vodom, prašinom, udisanjem gasova i čestica iz vazduha, kao i preko kože.
Gotovo četiri petine ispitanih građana Srbije nikada nije čulo za Bisfenol A i ne zna u kojim se proizvodima može naći ovo jedinjenje.
– Evropska agencija za hemikalije (ECHA), odnosno Odbor zemalja članica ECHA jednoglasno je usvojio odluku sredinom juna ove godine da se Bisfenol A (BPA) stavi na Listi kandidata supstanci koje izazivaju zabrinutost (SVHC) zbog svojstva da ometa funkciju endokrinog sistema i tako štetno utiče na zdravlje ljudi, ističe docent doktor nauka Marijana Ćurčić sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i ekspert ALHem-a na projektu i naglašava da to predstavlja značajan korak u zaštiti zdravlja ljudi i ukazuje na potrebu da se ubrza proces identifikacije i regulisanja endokrinih distruptora na nivou EU.
Ona očekuje se da će stavljanje Bisfenol A na Listu kandidata SVHC dovesti do smanjenja upotrebe ove supstance i njene zamene bezbednijim alternativama.
Ova hemikalija se nalazi u brojnim predmetima za svakodnevno korišćenje: termopapiru na fiskalnim računima i blagajnama, mobilnim telefonima, u CD-ovima, kacigama za motoriste ili plastičnim flašama.
-Bisfenol A je zbog raznolikosti moguće primene, velike izdržljivosti, slabe zapaljivosti pronašao primenu u hemijskoj industriji, kao osnova za pravljenje raznih vrsta plastike. i mogućnosti upotrebe kao električni izolator, kaže Jelena Milić iz ALHem-a koja je radila na kampanji „Toksični račun“ u okviru koje je praćena upotreba i prisustvo opasnih hemikalija u proizvodima na tržištu Republike Srbije.
Na sadržaj Bisfenol A testirano je 20 termalnih papira (fiskalnih računa i drugih termalnih papira iz javnog i privatnog sektora) šest plastčnih kutija za hranu i sedam papirnih ambalaža za hranu.
– Utvrdili smo prisustvo Bisfenol A u 100 odsto fiskalnih rolni u veleprodaji, dok je gotovo u 90 procenata prisutan na svim fiskalnim računima, papirima sa brojevima za čekanje, potvrdama o plaćenim putarinama, ističe Jelena Milić i savetuje građane da obavezno operu ruke posle svakog kontakta sa fiskalnim računima i termalnim papirima, a pogotovo pre jela.
– Endokrini disruptori mogu preko placente da pređu sa majke na plod, ili da dospeju u telo odojčeta preko majčinog mleka, a kritičan period je i adolescencija, i to su najranjivije grupe. Međutim, ove hemikalije utiču štetno na celokupnu ljudsku populaciju, kaže prof. dr Đuro Macut sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije i predsednik Srpskog društva za reproduktivnu endokrinologiju i navodi da su u uglednom naučnom časopisu “Endocrine Rewiews” ove hemikalije označene kao supstance koje doprinose povećanju broja gojaznih, obolelih od šećerne bolesti, poremećajima rada štitne žlezde, problemima sa reproduktivnim zdravljem, neurološkim rastom i razvojem, čak i pojavom neuroendokrinih karcinoma.
M.Pajević