Klimatske promene koštaju američki budžet milijarde dolara godišnje, a ta cifra može samo rasti kako razorne oluje, poplave, požari i suše budu postajali češći u narednim decenijama, saopštila je američka Kancelarija za odgovornost vlade.

Ta federalna agencija je u nedavno objavljenom izveštaju navela da je federalna vlada tokom poslednje decenije potrošila više od 350 milijardi dolara na programe pomoći posle prirodnih katastrofa i pokrivanje osiguranja useva i od poplava. U tu brojku nije uračunata cena tri velika ovogodišnja uragana i više požara, koji bi mogli biti među najskupljima u američkoj istoriji.

U izveštaju se predviđa da će troškovi u budućnosti samo rasti i potencijalno do 2050. preći 35 milijardi godišnje. Navodi se da federalna vlada te troškove ne planira efikasno a finansijske rizike od troškova izazvanih klimom određuje kao „visoke“.

„Federalna vlada nije strateški planirala rukovođenje klimatskim rizicima korišćenjem informacija o mogućim ekonomskim posledicama klimatskih promena da bi izdvojila značajne rizike i odredila prikladan odgovor. Korišćenjem tih informacija, federalna vlada bi napravila prvi korak ka ustanovljavanju vladinih prioriteta za rukovođenje tim rizicima“, navodi se u izveštaju.

Istraživanje je rađeno na zahtev republikanske senatorke Suzan Kolins i demokratske senatorke Marije Kentvel.

Autori izveštaja su pregledali 30 vladinih i akademskih istraživanja o nacionalnim i regionalnim efektima klimatskih promena, a sa 28 eksperata je razgovarano o jakim i slabim tačkama tih istraživanja.

Energetskiportal.rs / Radio Slobodna Evropa