Zemljište ne može da čeka monitoring: iz Vrbasa poruka da zaštita mora početi odmah

Zemljište je jedan od najvažnijih, a istovremeno najugroženijih prirodnih resursa Srbije. Od njegovog stanja neposredno zavise proizvodnja hrane, raspoloživost vode, otpornost poljoprivrede na sušu, zaštita od erozije i poplava, biodiverzitet, ali i sposobnost društva da se prilagodi posledicama klimatskih promena.

Upravo zato je Nacrt programa zaštite zemljišta Republike Srbije za period 2026–2032. bio tema proširenog sastanka Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 27, održanog 26. avgusta u Vrbasu. Na sastanku su razmotreni predlozi preporuka za unapređenje Programa, sa posebnim osvrtom na potrebe poljoprivrede i probleme zemljišta u Vojvodini.

Sastanak je organizovan u okviru projekta čiji je cilj da organizacije civilnog društva, stručna javnost i lokalni akteri aktivnije učestvuju u pripremi novog Programa zaštite zemljišta, ali i da se ovaj dokument približi standardima i pravcu razvoja politike Evropske unije.

Jedna od centralnih poruka sastanka bila je da Program zaštite zemljišta ne sme postati samo program monitoringa zemljišta.

Uspostavljanje savremenog sistema praćenja zdravlja zemljišta i njegovo usklađivanje sa novom Direktivom EU o monitoringu i otpornosti zemljišta jeste neophodno. Međutim, Srbija ne počinje od nule. Agencija za zaštitu životne sredine već raspolaže višegodišnjim podacima o eroziji, organskoj materiji, kontaminaciji i drugim pritiscima, dok država kroz izveštavanje prema UNCCD već prati degradaciju zemljišta, promene zemljišnog pokrivača, produktivnost, organski ugljenik i sušu. Zbog toga je jedna od prihvaćenih preporuka da se postojeći podaci odmah koriste za određivanje prioritetnih ugroženih područja i da se na njima započne sa preventivnim merama, paralelno sa izgradnjom nove monitoring mreže.

Za Vojvodinu je predložen poseban paket mera. Suša, gubitak vlage i organske materije i eolska erozija zahtevaju obnovu vetrozaštitnih i poljozaštitnih pojaseva i primenu mera kojima se zemljište čuva pokrivenim i sposobnim da primi i zadrži vodu.

Posebno je otvoreno i pitanje požara. Predloženo je da zemljište pogođeno velikim požarima bude predmet hitne procene, kako bi se utvrdili gubitak organske materije, erozioni rizik i promena sposobnosti zemljišta da upija i zadržava vodu, nakon čega bi sledile prioritetne mere obnove vegetacionog pokrivača.

U diskusiji u Vrbasu ova preporuka je dodatno pojačana zahtevom da se spreči prenamena zemljišta pogođenog požarima, kako požar ne bi mogao da otvori put trajnoj promeni namene prostora.

Za poljoprivredna područja značajna je i preporuka da se spaljivanje žetvenih ostataka više ne posmatra samo kao problem zaštite od požara. Ono je i pitanje zaštite zemljišta. Predloženo je povezivanje kontrole sa savetodavnim radom i podsticajima poljoprivrednicima za prakse kojima se organska materija vraća u zemljište.

Veliki deo diskusije o budućoj zaštiti zemljišta neminovno vodi ka vodi. Predloženo je povezivanje Programa sa klimatskom adaptacijom i upravljanjem vodama, posebno u pogledu suše, poplava, navodnjavanja i odvodnjavanja. Cilj nije samo dovesti vodu do njive, već sačuvati zemljište sposobnim da vodu primi i zadrži, uz smanjenje površinskog oticanja i erozije.

Jedno od važnih pitanja jeste i ko će sve ove mere sprovesti i platiti. Preporuke iz Vrbasa traže jasnu ulogu lokalnih samouprava, ali uz stav da im država ne može preneti nove obaveze bez novca, stručnih kapaciteta i podrške. Istovremeno se traži da Akcioni plan za svaku meru utvrdi potrebna sredstva i izvore finansiranja — od republičkog, pokrajinskog i lokalnih budžeta do IPARD-a, drugih pretpristupnih i EU fondova i primene principa „zagađivač plaća“.

Posebno je naglašeno da poljoprivrednik ne sme postati samo primalac novih zabrana i obaveza. Mere poput konzervacijske obrade, povećanja organske materije, vegetacionog pokrivača ili vetrozaštitnih pojaseva treba povezati sa podsticajima, IPARD-om i stručnom podrškom gazdinstvima.

U preporukama je otvoreno i pitanje rudarskih i drugih velikih pritisaka na zemljište: zaštita ne sme počinjati tek kada je zemljište već kontaminirano i kada je potrebna skupa remedijacija. Potrebni su procena rizika, praćenje zona uticaja i preventivne mere pre nastanka štete.

Sastanak u Vrbasu zato je imao vrlo praktičnu poruku: dok se gradi novi sistem monitoringa, zaštita zemljišta mora već da traje. Sledeći korak biće pokušaj da se zaključci i preporuke iz konsultacija pretoče u konkretne predloge ciljeva, mera, aktivnosti i pokazatelja Akcionog plana Programa zaštite zemljišta.

Nakon proširenog sastanka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 27, drugi deo skupa, u organizaciji Ekološkog pokreta Vrbasa, bio je posvećen regenerativnoj poljoprivredi i mogućnostima očuvanja i obnove zemljišta kroz poljoprivrednu praksu. Time je razgovor o javnim politikama i budućem Programu zaštite zemljišta nastavljen na praktičnom nivou – kroz iskustva i rešenja koja se mogu primenjivati neposredno na poljoprivrednom zemljištu.

Predlog preporuka Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji

Predlog preporuka Radne grupe NKEU za Poglavlje 27 Nacrt Programa zaštite zemljišta 2026–2032.

(utvrđenih na proširenom sastanku RG u Vrbasu, Zaštita zemljišta i regenerativna poljoprivreda – od javnih politika do lokalnih rešenja, 26.08.2026. godine)

1. Uskladiti Program i budući sistem monitoringa sa novom EU Direktivom o monitoringu i otpornosti zemljišta, ali Program ne svesti samo na monitoring

Direktiva (EU) 2025/2360 već je stupila na snagu, države članice treba da je prenesu do 16. decembra 2028, a prva procena zdravlja zemljišta treba da bude završena do 17. decembra 2031. To se gotovo idealno poklapa sa periodom ovog Programa.

Program zaštite zemljišta 2026–2032. treba eksplicitno postaviti kao instrument pripreme Republike Srbije za usklađivanje sa Direktivom (EU) 2025/2360 o monitoringu i otpornosti zemljišta, uz jasno razdvajanje obaveza koje se odnose na monitoring i procenu zdravlja zemljišta od mera neposredne zaštite, prevencije degradacije i obnove zemljišta.

2. Postojeće podatke koristiti za hitno određivanje prioritetnih područja i započeti preventivne mere zaštite zemljišta na tim područjima

Program zaštite zemljišta ne treba da polazi od pretpostavke da stanje zemljišta u Republici Srbiji nije poznato do uspostavljanja nove monitoring mreže. Agencija za zaštitu životne sredine već raspolaže višegodišnjim podacima o eroziji, sadržaju organske materije, kontaminiranim lokacijama i hemijskom zagađenju zemljišta, dok Republika Srbija kroz izveštavanje prema UNCCD već prati degradaciju zemljišta, promene zemljišnog pokrivača, produktivnost, organski ugljenik i sušu i ima utvrđene nacionalne LDN ciljeve. Programom i prvim Akcionim planom potrebno je zato odmah identifikovati prioritetna područja na osnovu postojećih podataka i započeti mere zaštite, paralelno sa uspostavljanjem nove monitoring mreže usklađene sa EU.

3. Za AP Vojvodinu uspostaviti poseban paket mera za sušu, eolsku eroziju i gubitak vlage iz zemljišta

Za područje AP Vojvodine potrebno je prioritetno razviti mere očuvanja vlage i organske materije u zemljištu, smanjenja eolske erozije i obnove mreže vetrozaštitnih i poljozaštitnih pojaseva, uz korišćenje postojećih domaćih istraživanja i neposrednih merenja eolske erozije.

4. U Program uključiti zemljište pogođeno požarima kao posebnu kategoriju za hitnu procenu i obnovu

Program i Akcioni plan treba da predvide protokol za hitnu procenu stanja zemljišta nakon velikih šumskih i drugih požara i mere njegove obnove, uključujući procenu gubitka organske materije, erozionog rizika i sposobnosti infiltracije i zadržavanja vode, kao i prioritetnu obnovu vegetacionog pokrivača.

Deliblatska peščara je nažalost aktuelan primer zašto to treba. Požar traje nedeljama i zahvatio je hiljade hektara.

5. Spaljivanje žetvenih ostataka tretirati kao pitanje zaštite zemljišta, a ne samo kao pitanje požara

Akcionim planom predvideti program prevencije spaljivanja žetvenih ostataka koji povezuje kontrolu, savetodavni rad i podsticaje poljoprivrednicima za vraćanje organske materije u zemljište, uz jasno definisane obaveze lokalnih samouprava, poljoprivrednih stručnih službi i nadležnih inspekcija.

6. Povezati zaštitu zemljišta sa upravljanjem vodama i klimatskom adaptacijom — posebno sa sušom i poplavama, navodnjavanjem i odvodnjavanjem

Program treba da predvidi mere očuvanja i unapređenja vodnog režima zemljišta, uključujući održivo navodnjavanje i odvodnjavanje, kao i očuvanje infiltraciono-retencionog kapaciteta zemljišta kao jednu od ključnih mera klimatske adaptacije, sa ciljem povećanja zadržavanja vode u zemljištu, smanjenja površinskog oticanja i erozije i povećanja otpornosti poljoprivrede na sušu. Mere Programa uskladiti sa Programom prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i dokumentima upravljanja vodama.

7. Lokalnim samoupravama dati jasnu ulogu — ali im ne prebacivati obaveze bez novca

Za svaku meru Programa koju sprovode jedinice lokalne samouprave potrebno je utvrditi njihove konkretne obaveze, minimalne stručne kapacitete, izvor finansiranja i način izveštavanja. Nove obaveze lokalnih samouprava ne treba propisivati bez odgovarajućih transfera, nacionalnih fondova ili dostupnih EU i drugih izvora finansiranja.

Ovo je posebno važno jer i sama EU Direktiva traži da države odrede nadležne organe na odgovarajućim nivoima za izvršavanje obaveza.

8. Ministarstvo mora imati jasnu odgovornost za finansiranje Programa, a ne samo za njegovo pisanje

Akcioni plan treba da sadrži procenu potrebnih finansijskih sredstava za svaku meru i da odredi instituciju odgovornu za obezbeđivanje sredstava iz budžeta Republike Srbije, budžeta AP Vojvodine, lokalnih budžeta, IPARD-a i drugih pretpristupnih i EU fondova, međunarodnih fondova i primene principa „zagađivač plaća“. Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine treba da bude koordinator finansiranja Programa, a ne da odgovornost za pronalaženje sredstava ostane pojedinačnim JLS.

EU već tretira podršku farmerima i upravljačima zemljišta kao sastavni deo novog pristupa zdravlju zemljišta, a CAP povezuje zaštitu zemljišta sa savetodavnim sistemom i ruralnim razvojem, što znači da ovde treba uključiti i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

9. Poljoprivrednik ne sme postati samo objekat novih obaveza — mere zaštite zemljišta moraju biti povezane sa podsticajima i savetodavnom podrškom

Nove zahteve u pogledu konzervacijske obrade, organske materije, zaštitnog vegetacionog pokrivača, vetrozaštitnih pojaseva i drugih mera treba povezati sa sistemom poljoprivrednih podsticaja, IPARD-om, budućim agroekološkim/eko-šemama i besplatnom stručnom podrškom poljoprivrednim gazdinstvima.

To je veoma blisko EU modelu: EU izričito govori o podršci farmerima i soil managers, a CAP savetodavni sistem treba da pomaže farmerima i u primeni održivog upravljanja zemljištem i pristupu podršci.

10. Uspostaviti jasan lanac odgovornosti: ko meri → ko proglašava problem → ko nalaže meru → ko finansira → ko sprovodi → ko proverava rezultat

Program treba dopuniti jasnim modelom upravljanja njegovim sprovođenjem, kojim će za svaki ključni degradacioni proces biti određeno ko prikuplja podatke, ko procenjuje rizik, ko donosi odluku o prioritetnoj intervenciji, ko obezbeđuje sredstva, ko sprovodi meru i ko kontroliše njen rezultat. Posebno treba definisati odnos Republike, AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave.

11. Uvesti posebne preventivne mere zaštite zemljišta na područjima postojećih i planiranih rudarskih aktivnosti i lokacijama rudarskog otpada

Program i Akcioni plan treba da predvide procenu rizika i monitoring zemljišta u zonama uticaja postojećih i planiranih rudarskih aktivnosti, prerade mineralnih sirovina i lokacija rudarskog otpada, mere sprečavanja širenja kontaminacije, kao i utvrđivanje prioriteta za sanaciju, remedijaciju i rekultivaciju. Podatke Katastra rudarskog otpada potrebno je povezati sa informacionim sistemom zemljišta i koristiti za određivanje prioritetnih lokacija za monitoring i primenu mera zaštite.

Obrazloženje: Sanacija već kontaminiranih lokacija ne može biti jedini odgovor Programa na pritiske rudarskih aktivnosti. Zaštita zemljišta mora obuhvatiti i prevenciju degradacije i kontaminacije pre nastanka štete, posebno imajući u vidu postojeće i planirane rudarske aktivnosti.

Sastanak Radne grupe NKEU je realizovan u okviru projekta CEKOR „Civilno društvo za bolji Program zaštite zemljišta“. Projekat se realizuje u okviru projekta „„EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji““ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.

Aktivnost je realizovana u okviru projekta „Civilno društvo za bolji Program zaštite zemljišta“, koji sprovodi CEKOR – Centar za ekologiju i održivi razvoj. Projekat se sprovodi u okviru programa „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji podržava Evropska unija, a sprovode Beogradska otvorena škola i partneri.

Ovaj sadržaj je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo CEKOR i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije.