Ministar zaštite životne sredine Republike Srbije Goran Trivan predsedavao je danas na sastanku Regionalnog saveta za saradnju održanog na marginama Konferencije UN o promeni klime u Bonu – COP 23, koji doprinosi jačanju saradnje zemalja na zapadnom Balkanu.

Regionalni savet za saradnju zajedno sa Vladom Republike Srbije i Ministarstvom zaštite životne sredine, okupio je sve naše susede iz regiona kako bi razmotrili do koje mere smo osetljivi kao region na klimatske promene, i šta je ono što se može zajedno preduzeti kako bi se izborili sa posledicama.

Najveći izazov u ovoj oblasti jeste borba protiv klimatskih promena i zagađivanje životne sredine. Od šezdesetih godina do danas, srednja godišnja temperatura u regionu je porasla, a prognoze su da će do kraja veka nastaviti da raste. Područje jugoistočne Evrope, odnosno zapadnog Balkana kojem pripada Srbija, jedno je od najosetljivijih na klimatske promene u odnosu na druge delove sveta.

„Mi kao civilizacija proteklih godina skoro ništa nismo uradili po pitanju zagrevanja. S obzirom da će temperature i dalje ubrzano rasti, to je razlog više da se ozbiljnije pozabavimo merama koje će to da spreče. Pošumljavanje je najefikasnija i najjeftinija mera u borbi protiv klimatskih promena, i Srbija će se vrlo aktivno angažovati, ne samo na povećanju sopstvenih površina pod šumama, već će inicirati i šire akcije pošumljavanja u čitavom regionu“, naglasio je ministar. Goran Trivan je, pri tom, ukazao da je oblast zaštite životne sredine jedna od najskupljih za uspostavljanje evropskih standarda, ali u dugoročnom smislu, donosi ozbiljne uštede. Trend povećanja srednje godišnje temperature pomera se ka severu, što se u Srbiji odražava na većoj ugroženosti Vojvodine kao poljoprivrednog područja.

Bili smo već izloženi sušama i poplavama. „Međutim, mi želimo da ukažemo da se isplati ulaganje u zaštitu životne sredine, jer se time smanjuje izloženost domaće poljoprivredne proizvodnje posledicama klimatskih promena, koje već umanjuju poljoprivredne prinose, smanjuju izvoz, što se odražava na BDP-u. Pored toga, stvaramo mogućnosti za razvoj zelene ekonomije koja će omogućiti otvaranje novih radnih mesta, što doprinosi ukupnom privrednom razvoju“, naglasio je ministar.
Ministar Trivan najavio je da će donošenje zakona o zaštiti životne sredine i zakona o klimatskim promenama u Srbiji koje predstoji u narednim mesecima omogućiti izradu akcionog plana, kao osnove za konkretnu primenu akcija i mera za borbu protiv klimatskih promena i usklađivanje sa novim klimatskim uslovima u Srbiji. Pri tom, slično iskustvima u zemljama u okruženju, jedan od najvećih problema u realizaciji razvojnih projekata u borbi protiv klimatskih promena je nedostatak projektno-tehničke dokumentacije, kako bi se učinili dostupnim sredstva iz fondova EU.

Trivan je predložio zajedničku akciju pošumljavanja pograničnih područja zemalja u regionu, i tom prilikom izrazio spremnost da se prve zajedničke akcije pošumljavanja realizuju već na proleće.

Pitanja životne sredine neposredno su povezana sa drugim razvojnim pitanjima, zbog čega je neophodno da se unapredi regionalna saradnja u ovoj oblasti, i razrade mehanizmi za buduću razmenu informacija. Jačanje saradnje u regionu u oblasti zaštite životne sredine usmerene na sprovođenje Strategije 2020, doprinosi ujedno postizanju ciljeva Agende održivog razvoja 2030, sprovođenju strategije očuvanja biodiverziteta zemalja EU, kao i principima koje izražava Sporazum u Parizu o klimatskim promenama.