U Parizu usvojen novi sporazum o klimatskim promenama































Beograd, 14. decembar 2015. godine – Na 21. konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama usvojen je novi globalni klimatski sporazum koji predstavlja temelj za dugoročne napore država potpisnica u borbi protiv klimatskih promena. Međutim, potrebno je više napora kako bi se obezbedio način za ograničavanje zagrevanja do 1.5°C. Neophodno je kontinuirano jačati novi sporazum, zbog čega države potpisnice moraju da primene konkretne klimatske akcije na svim nivoima da bi se smanjila emisija izduvnih gasova, obezbedila tranzicija energetskih kapaciteta, kao i da se zaštiti najugroženije stanovništvo. Potpisivanjem Pariskog sporazuma države, gradovi i kompanije poslale su jasnu poruku da je svet spreman za tranziciju za bolju i čistiju energetsku budućnost.

„Pariski sporazum je važan korak. Napravljen je značajan napredak, ali posao još uvek nije gotov. Moramo raditi na jačanju nacionalnih planova za konkretne akcije u borbi protiv klimatskih promena koje su pokrenute Pariskim sporazumom. Moramo osigurati bržu primenu novih mera vlada, gradova, kompanija i građana da smanje emisije izduvnih gasova, obezbede tranziciju energetskih kapaciteta u privredama država u razvoju i zaštite siromašne i najugroženije stanovnike. Države se sledeće godine moraju vratiti sa jasnim planom za brzo sprovođenje i ojačavanje obaveza koje su postavljene sporazumom u Parizu", izjavio je Tasneem Essop, šef delegacije WWF-a za klimatske pregovore.

Potpisivanjem novog sporazuma u Parizu 190 država obavezalo se na konkretne klimatske akcije. Ovaj napredak pojačan je govorima više od 150 šefova država i vlada, kao i sa do sada neviđenom podrškom stotine hiljada građana širom sveta koji su se ujedinili zahtevajući konkretne akcije protiv klimatskih promena. Posle dve sedmice pregovora, države su postigle sporazum koji će dugoročno omogućiti određeni napredak. Ipak, ovaj sporazum mora biti dopunjen sa konkretnim akcijama u bliskoj budućnosti ako želimo da ispunimo krajnji cilj ograničavanja globalnog zagrevanja ispod 2°C ili 1.5°C. Obezbeđivanje finansija za adaptacije i nadoknadu gubitaka i šteta, kao i intenzivnije smanjenje emisija izduvnih gasova državama potpisnicama treba da bude prioritet posle sporazuma u Parizu.

„Živimo u istorijskom trenutku. Svedoci smo početka globalne tranzicije prema obnovljivim izvorima energije. Istovremeno, svedoci smo i nepovratnog uticaja klimatskih promena. Razgovori i dogovor postignut u Parizu poslali su poruku da se bliži kraj ere fosilnih goriva. Pošto se stanje sa klimatskim promenama pogoršava širom sveta, moramo iskoristiti trenutnu situaciju i postojeći zamah i interesovanje javnosti i u novu eru ući sa zajedničkim akcijama svih zemalja i svih nivoa društva", izjavila je Samanta Smith, vođa globalne klimatske i energetske inicijative u WWF-u. Prema naučnim procenama emisije bi morale dostići vrhunac do stupanja na snagu Pariskog sporazuma u 2020. godini, a zatim moraju naglo pasti kako bi se ispunio globalni cilj ograničavanja zagrevanja do 1.5°C ili ispod 2°C. Trenutna obećanja će obezbediti polovinu potrebnog smanjenja emisija, ostavljajući višak od 12 do 16 gigatona emisija.

„Klimatski razgovori u Parizu predstavljaju mnogo više od sporazuma, ovo je trenutak koji je udružio i motivisao svetsku zajednicu za veliku zajedničku akciju koja će se baviti problemom klime. U isto vreme kada je dogovoren novi klimatski sporazum, više od 1.000 gradova širom sveta obavezalo se za korišćenje 100 odsto obnovljivih izvora energije, napravljen je i ambiciozan plan da se u Africi do 2020. godine razviju izvori obnovljive energije, dok je Indija osnovala Međunarodnu solarnu organizaciju (International Solar Alliance), koja u svoj rad uključuje više od 100 država koje će se zajednički baviti novim pristupom u oblasti energetikee i klimatskih promena. To je upravo ona vrsta zajedničkih akcija koju moramo brzo razvijati kako bi se dopunio Pariski sporazum", rekla je Yolanda Kakabadse, predsednica WWF International.

„U Srbiji se oko 70 odsto energije proizvodi u termoelektranama, što jasno govori da nacionalni doprinos na koji se naša država obavezala Pariskim sporazumom mora što pre da pređe u fazu realizacije. Korišćenje obnovljivih izvora energije treba da bude znatno povećano na način da uticaji na prirodne resurse budu minimalni. Poboljšanje energetske efikasnosti može doprineti smanjenju emisija ugljen-dioksida, a veliki potencijal u našoj zemlji vidim u izgradnji niskoenergetskih zgrada. Posebnu pažnju treba posvetiti i izradi planova za prilagođavanje korišćenja prirodnih resursa, vode, šuma, zemljišta u uslovima brzih klimatskih promena”, izjavila je Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji. Pariski sporazum treba da bude fer, ambiciozan i transformacijski: Potrebno je napraviti konkretan plan za povećanje opredeljenosti, odnosnonivoa ambicije, uključujući finansijsku i drugu podršku, za brzim sprovođenjem mera sada i posle 2020. godine.

Sporazum obuhvata i elemente mehanizma za postepeno jačanje opredeljenosti kao što su petogodišnji ciklusi, odnosno periodične analize efikasnosti mera za smanjenje emisija, finansijskih mera, adaptacija i globalnih inicijativa što stvara mogućnost državama da unaprede svoje aktivnosti. Međutim, prioritetnost i opredeljenost za primenu plana za klimatske akcije nisu dovoljno izraženi i suštinski će zavisiti od država koje treba da preduzme brže i konkretnije akcije, ali i od nevladinog sektora, kao i od gradova, privatnog sektora i samih građana, koji treba da nastave zajedničke inicijative i da konstantno zahtevaju od svojih vlada da uvek čine više. Pružanje podrške ugroženim zemljama da ograniče klimatski uticaj i suoče se sa neizbežnim posledicama.

Uključivanje globalnog cilja za adaptacije, kao i eksplicitno prepoznavanje mehanizma za gubitke i štete, važno je dostignuće ovog sporazuma. To će značajno pomoći u daljem isticanju važnosti primene mera za zaštitu onih koji su ranjivi na klimatske promene. Sporazum, međutim, ne razrađuje dovoljno detaljno obezbeđivanje podrške neophodne za zaštitu siromašnih i ugroženih.

Potrebno je uspostaviti jasne dugoročne ciljeve do 2050. godine, kako bi se napravio pomak od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima energije i održivom korišćenju zemljišta.

Uključujući i dugoročni cilj zadržavanja porasta globalne temperature ispod 2°C, pri ciljanom porastu od 1.5°C, sporazum šalje snažnu poruku da države nastoje da prate rezultate i preporuke nauke. Pored toga priznavanje nedovoljne redukcije emisija i uključivanje kvantitativnog cilja za 2030. godinu treba da posluži kao osnova za preispitivanje nacionalnih obaveza do 2020. godine. Sporazum označava 2018. godinu kao kritičan trenutak kada države potpisnice treba opet da se okupe i provere efekte njihovih trenutnih napora u vezi sa ovim globalnom ciljem, što bi trebalo da rezultira jačanjem i proširenjem klimatskih akcija vezanih za smanjenje emisija izduvnih gasova, finansije i prilagođavanje.

Pariskim sporazumom je učinjen veliki napredak i time što je posebnim članom istaknuta potreba, da sve države moraju da deluju kako bi se zaustavila prekomerna seča i degradacija šuma i unapredilo upravljanje zemljištem. Sporazum takođe uključuje proces koji može da obezbedi smernice za finansijske mere u sektoru upravljanja zemljištem. Potrebno je i da adekvatna finansijska podrška za smanjenje emisija nastalih degradacijom šumskih ekosistema bude konkretnija.





Povratak na početnu stranu