ALARMANTNO! Sve češće akcije uništavanja velikih sokolova


Novi Sad, 9.12.2015. Potaknuto alarmantnim podacima sa terena, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije uspostavilo je saradnju sa svima onima koji su u Srbiji na bilo koji način vezani svojim interesima za budućnost tri vrste velikih sokolova koji žive kod nas. Onitolozi kažu da je budućnost sve tri vrste: krškog, stepskog i sivog sokola veoma neizvesna. Po njihovim istraživanjima, brojnost ovih ptica je desetkovana. Krški soko nije viđen pouzdano kod nas već decenijama, broj sivog sokola je prepolovljen, a stepskog doveden na trećinu nekadašnje brojnosti. Sivi i stepski soko, strogo zaštićene vrste životinja u Srbiji, imaju specifičan način života i ishrane, u određenoj meri oslonjen na lov domaćih golubova (uglavnom visokoletača), među svim ostalim plenom koji hvataju na mestima na kojima žive. Golubari, klubovi i savezi koji okupljaju ljubitelje i odgajivače golubova, sa velikim negodovanjem i neprihvaćanjem gledaju na ove i ostale ptice grabljivice, koje povremeno love njihove ljubimce. Česti su slučajevi pucanja u ove ptice grabljivce, a postoje informacije i o sistematskim akcijama traženja i uništavanja njihovih gnezda, legala, jaja i mesta boravka.

“Sve više saznajemo o sofisticiranim i destruktivnim metodama uništavanja sokolova od strane pojedinih članova udruženja golubara. Ptice grabljivice se masovno truju i njihova brojnost desetkuje izuzetno jatkim otrovima kojima se premažu tela golubova koje ptice napadaju. Nakon što počnu da jedu svoj plen, nastupa brza smrt. Na noge i krila golubova stavljaju se udice pričvršćene najlonskim kanapima, koje zariju u telo ptice grabljivoce, pa i golub i grabljivica padaju na tlo i uginjavaju posle dugog mučenja. Za glolubove prethodno svezane tako da ne mogu da polete vežu se strune, a nemogućnost leta ih čini idealnim za napade sokolova, koji se upetljaju u strune i, ponovo, neizbežno uginu”, detaljno nabraja Draženko Rajković. On u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije vodi projekt “Edukacija i dijalog kao ključni instrumenti zaštite velikih sokolova u Srbiji”, koji sufinansira Ministarsvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. “Želimo da kroz predavanja stručnjaka i razgovore sa golubarima, putem otvorene diskusije, jasno sagledamo problem, tražimo i predlažemo mogućnosti rešavanja, i odlučno pomognemo praktičnu zaštitu ovih ptica. Golubari su glavni saveznici ornitologa i zaštitara prirode u aktivnoj zaštiti ptica. Ukoliko se zadovoljimo samo proklamovanom zaštitom, “na papiru”, bez konkretnih terenskih mera zaštite ovih vrsta, strahujemo da bismo vrlo brzo mogli da izgubimo našu autohtonu gnezdeću populaciju sivog i stepskog sokola”, kaže Rajković. On navodi da su ornitolozi već deset godina angažovani u zaštiti populacije stepskog sokola koja se gnezdi na dalekovodima, i da brojne preduzete mere postavljanja veštačkih gnezda i edukacije onih koji su zaduženi za održavanje dalekovoda, daju ohrabrujuće rezultate.

Rajković, sa druge strane, kaže da Društvo upozorava na zakonske mere zaštite ovih vrsta. Ni njih ni njihova staništa nije dozvoljeno hvatati, ubijati, uništavati niti na bilo koji drugi način ugrožavati. Za kršenje ovih zabrana zaprećena je kazna do 2 miliona dinara, odnosno do tri godine zatvora.

Društvo je organizovalo seriju razgovora sa sokolarima, ali i golubarima, lovcima i predstavnicima državnih organa, kako bi svi zajedno pomogli u sprečavanju nestanka velikih sokolova iz Srbije. Rauzgovori su održani u mestima gde se nalaze centri golubarskih klubova, gde je i koncentracija gajenih golubova veoma velika, a i sam ovaj konflikt veoma izražen. To su Čačak, Sremski Karlovci, Jagodina, Beograd i Vršac. Ornitolozi očekuju da će nagomilane probleme početi rešavati, ceneći pri tome značajan doprinos zaštiti prirode koji daje tradicionalno golubarstvo koje poštuje vrednosti prirode i ulogu ptica grabljivica u njoj.

Foto: Arhiva DZPPS





Povratak na početnu stranu