Višemilionska šteta zbog krivolova



NOVI SAD - Srbija je među prvih pet država u svetu po ilegalnoj trgovini životinja, a zbog krivolova beležimo ne samo smanjenje biodiverziteta, već i velike finansijske gubitke. Ekonomska šteta od krivolova u Vojvodini meri se milionima evra, ističe profesor na katedri za lovstvo na novosadskom PMF-u Zoran Ristić rezultate svog istraživanja. “Kod srneće divljači u Vojvodini govorimo o 15 hiljada grla, a u celoj zemlji i do 20 hiljada. To je gubitak negde oko 2 miliona evra godišnje samo na krivolovu srna”, objašnjava profesor za Radio Novi Sad.


Mi smo tranzitna zemlja, a odlikuje nas veliki broj retkih i zaštićenih vrsta, pa ulovljene životinje neretko bivaju prodavane i na stranom tržištu, kaže Pavle Jovanović iz grupe CITES Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, koja prati promet zaštićenih vrsta. “Konkretno, bilo je dosta primera šumskih kornjača koje su na listi CITES-a i zaštićene su nacionalnim propisima. Živi primerci se ilegalno sakupljaju i onda se to krijumčari preko granice bez CITES dozvola u države konačnog kupca, najčešće u Evropsku uniju”, objašnjava Jovanović.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, šverc retkih ptica je po učestalosti i profitabilnosti odmah iza trgovine drogom, duvanom i oružjem, a taj posao je toliko unosan da prednjači i u odnosu na trgovinu ljudima. Naša država, zbog nedovoljno čestih kontrola i blagih kazni koje se dosuđuju nelegalnim trgovcima, šalje poruku da svako ko uništava prirodu, hvata i krijumčari životinje može dobro da prođe, smatra Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

“Mi smo imali slučaj da za ubijanje strogo zaštićene vrste sove buljine, gde je minimalna zakonska kazna 200 hiljada dinara, sud propiše kaznu od samo 25 hiljada dinara. Tako je i sa ilegalnom trgovinom, gde imamo problem i da dokažemo neke slučajeve. Ako se pojavimo na berzama, najčešće na pijacama gde ljudi prodaju zaštćene vrste, oni samo ostave kavez i pobegnu. Tako praktično nemate dokaze kome to pripada. Ponekad imamo problem da dobijemo policiju koja mora da izađe na teren i legitimiše osobe. Prosto, ceo lanac veoma neefikasno i sporo funkcioniše”, ističe Ružić.

Većina životinja koje zapleni državna inspekcija, završavaju u prihvatilištu Zoološkog vrta na Paliću, a za 10 godina tamo je udomljeno više od 1500 životinja. Prema rečima biologa Kristijana Ovarija, koji rukovodi prihvatilištem, od prošle godine povećan je broj zaplenjenih životinja. “Samo u prošloj godini bilo je 248 jedinki koje su prispele, a najčešće su to male ptice pevačice koje se hvataju u klopke i prodaju ilegalno. Veliki je promet i papagaja, jer mi, za razliku od drugih zemalja u Evropi, dozvoljavamo njihov uvoz iz Afrike. Tu su i kornjače, koje se koriste u kineskoj narodnoj medicini, pa se onda i one često švercuju”, tvrdi Ovari. On napominje da jedinke koje su zaplenjene ne mogu da budu vraćene u promet, a nema sistemskog rešenja, prema kojem one nalaze svoje mesto u prirodi. Za sada, uglavnom autohtone domaće životinje, za koje istekne zakonski rok za ostanak u prihvatilištu, bivaju vraćene u Nacionalni park Fruška gora.

Izvor: RTV (Milijana Jeftenić)



Povratak na početnu stranu