Put kroz Poglavlje 27

Primeniti kaznenu politiku Evropske unije kod nas

Zaštita životne sredine u današnje vremen najčešće se predstavlja kao trošak. Ovakav odnos prema zaštiti životne sredine pokazatelj je primitivnog shvatanja kompleksnih faktora zbog kojih neko društvo i zajednica postoje. Shvatanje vrednosti zdrave životne sredine i odnos  prema životnoj sredini u Srbiji može se sagledati jednom šetnjom pored obala reka ili vožnjom nekim od naših puteva.
Šetnjom pored reka sagledavate vrednost koju dajemo vodi kao izvoru života. U Srbiji 90 odsto svih otpadnih voda se direktno izliva u vodotoke bez bilo kakvog tretmana.  Obale su nam ukrašene plastičnim otpadom i po nekom uginulom životinjom. Bez vode nema života! Mi našu zagađujemo, maksimalno koliko možemo.
Tokom vožnje, ulaska i izlaska u naseljeno mesto male su šanse da vas nedočeka neka divlja deponija ili “uređeno” smetlište na koje bez bilo kakvog tretmana i zaštite taložimo svoj otpad, brzinom od jednog kilograma dnevno po stanovniku. Kada bi se vrednost nekog grada merila po veličini i zagađenju koje njegovo smetlište izaziva Novi Sad bi sigurno mogao da se pohvali još nekom titulom, ako ne na evropskom onda na nivou Vojvodine zasigurno.
Ako želimo da pristupimo porodici naroda koje su članice Evropske unije moramo da promenimo naš odnos prema sebi samima i prema životnoj sredini. Moramo da shvatimo da zagađenje oko nas, postaje zagađenje u nama.

Evropska unija je na visoko mesto svojih prioriteta stavila zaštitu životne sredine. Razlozi za to su mnogobrojni. Jedan od ključnih, najbolje se može sagledati u narodnoj poslovici “Bolje sprečiti, nego lečiti”. Prevencija nastajanja zagađenja i sprečavanje njegovog štetnog uticaja na zdravlje ljudi je daleko bolja i jeftinija varijanta, nego lečenje posledica koje ono izaziva. Evropska unija bazirana je na ekonomiji koja vrednuje svoje resurse kako prirodne tako i ljudske. Lično očekujem da će nas kaznena politika koja postoji unutar Evropske unije naterati da promenimo svoj odnos prema životnoj sredini i zagađenju koje pravimo. Možda se i svest promeni u međuvremenu, ko zna? Čuda se dešavaju.
Igor Jezdimirović, predsednik Inženjera zaštite životne sredine
Projekat “EKOlist – Put kroz poglavlje 27” finansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva zaštite životne sredine.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *