Poplave i ukrajinska kriza pretnja energetskoj bezbednosti


Srbija, Balkan i Evropa čeka teška godina u kojoj je moguća gasna kriza, poručili učesnici konferencije „Značaj Balkana za energetsku bezbednost Evrope“. Srbijagas je napunio skladište u Banatskom dvoru, a Elektroprivreda radi na povratku u pogon poplavljenih kopova. Posebno je ukazano na potrebne investicije u proizvodne kapacitete

Skladiše gasa u Banatskom Dvoru biće potpuno napunjeno do 15. avgusta, zbog čega se Srbijagas dodatno zadužio kako bi rezerve bile obezbeđene što pre, istakao je Dragan Vučur izvršni direktor za komercijalne poslove Srbijagasa, na međunarodnoj konferenciji “Značaj Balkana za energetsku bezbednost Evrope”, koju je organizovao Balkan Energy Centar u beogradskom hotelu Zira.

Neki od osnovnih zaključaka konferencije su da u situaciji kada se ne može naslutiti rasplet ukrajinske krize niti predvideti koliko će uopšte i koliko kontinuirano ruski gas stizati do evropskih potrošača preko ukrajinskih sistema gasovoda, pitanje sigurnog snabdevanja ovim energentom postalo jednop od ključnih ekonomskih i političkih pitanja svih evropskih država pa i EU. Velika gasna kriza u kakva narednih meseci veoma lako može da zadesi Evropu otvara pitanje stabilnosti i mogućnosti oporavka mnogih evropskih ekonomija. Danas je pitanje sigurnog i kontinuiranog snabdevanja Evrope ključno ekonomsko pitanje. Od rešavanja nesigurnosti u energetskoj sferi, čulo se na konferenciji, umnogome će zavisiti ekonomska stabilnost i snaga svih evropskih ekonomija. Recesija koja već godinama koči evropsku i svetsku ekonomiju može postati još dublja i razornija sa mnogo većim socijalnim posledicama nego što je to bilo do sada, ukoliko se ne obezbede uslovi da evropske privrede dobijaju onoliko energenata koliko im je potrebno po prihvatljivim cenama i bez neizvesnosti. Zaključak konferencije je i da će produbljavanje ekonomske krize zbog energetske nestabilnosti i nesigurnosti kao posledicu imati i poremećaj političkih odnosa u Evropi i svetu što će samo dodatno komplikovati i otežavati ionako krhke socijalne sfere. Sve to, rečeno je dovešće do još većeg socijalnog raslojavanja, povećanja stepena siromaštva i gubitka radnih mesta, povećanim potrebama za socijalnim davanjima, jačanju ekstrenih političkih i društvenih opcija...

Još jedan od zaključaka je i da su danas možda najvažnija pitanja evropske ekonomije i politike uspostavljanje energetske stabilnosti i bezbednosti svih zemalja, obezbeđivanje sigurnih i cenovno prihvatljivih izvora energenata, gradnja novih energetskih kapaciteta, modernizacija postojećih, preispitivanje važećih energetskih politika, jačanje svesti javnosti o potrebi štednje energije u svim oblicima gde je to i koliko moguće, ulaganje u energetsku efikasnost privrede i građevinasrtva, kao i razvoj i veće korišćenje ekonomski opravdanih obnovljivih izvora energije.

Za Srbiju bi eskalacija u Ukrajini bila dodatni udar jer je elektroenergetski sistem teško pogođen majskim poplavama pa se procenjuje da će naša zemlja u zimu ući sa 15 odsto manjom proizvodnjom uglja od potrebne. Sve ovo na vrh liste prioriteta izbacuje pitanje energetske bezbednosti i stabilnosti što je bila i tema međunarodne konferencije u organizaciji Balkan Energy Centar (BEC) „Značaj Balkana za energetsku bezbednost Evrope“ na kojoj su predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Elektroprivrede Srbije, Srbijagasa i stručnjaci iz oblasti energetike i ekonomije razmatrali mogućnosti i ograničenja u vođenju energetske politike i obezbeđenju stabilnog snabdevanja energijom. Skoro sve zemlje u regionu proletos su bile ugrožene poplavama, a sada je pred njima i drugi izazov, moguća gasna kriza zbog konflikta u Ukrajini. Prema rečima Mirjane Filipović, državnog sekretara u Ministarstvu rudarstva i energetike, Srbija se nalazi između Evrope i Rusije i predstavlja bitan faktor energetske sigurnosti cele Evrope, između ostalog i zbog toga što je jedan od učesnika realizacije projekta Južni tok.

„Srbija je tranzitna zemlja i na taj način direktno učestvujemo u obezbeđenju energetske sigurnost Evrope. Imamo grupe za praćenje sigurnosti snabdevanja svim energentima, ali na zahtev Evropske komisije imamo i stres test koja prati energetsku sigurnost. Na dnevnom nivou pratimo ukrajinsku gasnu krizu, kao i ispumpavanje vode iz poplavljenih kopova kako bismo koliko je moguće pop ravili trenutnu jako lošu situaciju u energetskom sektoru. U energetici je važno da se svi segmenti prate i uvezuju jer nijedan ne može izolovano da se posmatra. Energetska bezbednost utiče na ekonomije kako siromašnih, tako i bogatih zemalja i nikom ne odgovara da dođe do disbalansa na tržištu bilo kog energenta“, rekla je Filipovićeva. Ona je dodala da su javna preduzeća iz energetskog sektora upoznata sa merama koje treba da sprovode u slučaju eventualnog izbijanja gasne krize kako bi njeni negativni efekti na privredu i ekonomiju bili što manji.

Na konferenciji se čula i zajednička ocena više učesnika da je politička situacija u Ukrajini dovela u pitanje i izgrandju gasovoda Južni tok, a ekonomsita Srboljub Antić se zapitao šta će država uraditi ukoliko ruska strana na ispuni najvažniji deo iz međudržavnog sporazuma po kom je 51 odsto NIS-a prodato Gaspromnjeftu. „Srbija je sada pretežno ispunila svoj deo dogovora, ali Južnog toka nema. Šta Srbija može da učini ako ne bude izgrađen ili ako ne bude izgrađen u dogledno vreme“, zapitao se Antić. Profesor Milovan Studović predložio je da se strategija o energetici revidira i napravi scenario sa i bez Južnog toka, napominjući da su opiranja ovom gasovodu počela mnog pre ukrajinske krize.

S druge strane, Zlatko Dragosavljević je istakao da Južni tok nije samo naše pitanje i da ako hoćemo da budemo deo EU moramo da usaglasimo i energetsku i spoljnu politiku sa njenom. „Ako smo promašili kod strateškog puta Srbije onda moramo da dobijemo odgovor od nadležnih šta i kuda dalje. Da bismo znali u kom pravcu ćemo razvijati energetski sektor moramo da se opredelimo da li smo za ili protiv evrointegracija, jer ne možemo da težimo članstvu u EU a da u nekim sektorima, pre svega mislim na energetiku, delujemo mimo standarda koji važe u Evropskoj uniji“, zaključio je Dragosavljević. Kada se radi o prirodnom gasu, Zlatko Dragosavljević, profesor fakulteta za primenjenu ekologiju Futura Singidunum ocenio je da problemi između EU i Rusije čine da izgradnja Južnog toka sve više izgleda kao želja a ne stvarnost. „Južni tok je geopolitičko pitanje šire nego što je to Balkan. Projekti Panadriatik i Jadransko-jonski gasovod idu mnogo bolje i tu bi Srbija mogla da se uključi a da ne prekine učešće u Južnom toku“, ocenio je Dragosavljević.

Govoreći o nafti, Dragosavljević je rekao da je Srbija prodala većinski paket državne naftne kompanije koja crpi 1,2 miliona tona godišnje. Pošto se ukupne rezeve nafte u Srbiji procenjuju na oko 10 miliona tona to znači da će za desetak godina taj resurs biti potpuno iscrpljen. Zato Srbija, napomenuo je prof. Dobrosavljević, treba da razmatra nekonvencionalne izvore kao što su uljni škriljci gde u 23 basena ima procenjenih rezervi od oko pet milijardi tona. „Samo u aleksinačkom basenu može se proizvesti oko 200 miliona tona nafte što bi značajno promenilo ekonomsku sliku Srbije, prestali bismo da uvozimo naftu na duži rok a došlo bi do velikih cenovnih promena na energetskom tržištu“, rekao je Dragosavljević dodajući da je neophodno formiranje takve cenovne politike koja bi sprečila da EPS postane novi Srbijagas, koji uvozi energent po višoj ceni od one po kojoj ga prodaje građanima i privredi.

Dragan Vučur iz Srbijagasa primetio je da je tokom prošle gasne krize elektroenergetski sektor bio u naponu snage i proizvodio rekordne količine električne energije, a kada je elektroenergetski sektor bio u problemima, gasni sektor je dobro funkcionisao. „U ovom trenutku bitno je da se racionalno koristi ono što imamo, posebno na zimu zbog problema elektroprivrede nastalih usled poplava i zbog potencijalne gasne krize zbog Ukrajine“, poručio je Vučur. Problem Srbije ali i drugih zemalja regiona u snabdevanju prirodnim gasom je nedostatak interkonekcija sa drugim zemljama i sistemima, a one su važne za stvaranje konkurencije na tržištu i stabilnost u snabdevanju. „Srbija ima samo jedan pravac snabdevanja. Južni tok bi bio drugi, a važna je izgradnja i interkonekcija sa drugim zemljama kao što je Bugarska“, smatra Vučur. Najvažniji deo energetskog sektora Srbije je elektroenergetski, a upravo taj sektor je podneo najveće štete tokom poplava. Najveći je problem što su dva polja u kolubarskom ugljenom basenu poplavljena što značajno smanjuje sirovinske kapacitete Elektroprivrede Srbije, posebno u situaciji kada čak 85 odsto električne energije dobijamo iz uglja. Dragan Jovanović, direktor TE KO Kostolac, istakao je da je proizvodnja električne energije od prvorazredne važnosti za energetsku bezbednost zemlje. „Nalazimo se u složenim spoljnopolitičkim i ekonomskim uslovima, ali uvek su uslovi bili složeni. U prošlosti smo imali i sankcije i bombardovanje i rušenje postrojenja, ali smo uvek uspevali da upravljamo sistemom. EPS je najveći tehničko tehnološki i finansijsko ekonomski sistem u Srbiji. Mi se nalazimo u vrhu evropske liste zemalja po učešću uglja u proizvodnji električne energije, odmah iza Poljske u kojoj je to 92 odsto, dok je u Francuskoj, na primer, to samo četiri odsto. Termoelektrane u Srbiji koje koriste lignit po koeficijentu iskorišćenja nalaze se u evropskom vrhu, što je neobično pošto tehnološki nismo baš najbolji. To stanje je iznuđeno jer naši energetski potencijali za proizvodnju struje rade u postojećoj instalisanoj snazi više od 20 godina, a svake godine imamo povećanje potrošnje struje“, objašnjava Jovanović.

Direktor TE KO Kostolac je dodao da zavidi sistemima u Evropi koji rade sa nižim nivoima iskorišćenja što omogućava lakše održavanje. On je naveo primer kineskih termoelektrana koje rade 5.800 do 6.000 sati godišnje, dok naše rade oko 7.500 sati godišnje.

Strateški ciljevi Elektroprivrede Srbije u narednom periodu su, ocenio je direktor Jovanović, obezbeđenje sigurnosti snabdevanja domaćeg tržišta i razvoj tržišta električne energije. „Za to su potrebni rekosntrukacija termoelektrana, izgradnja novih kapaciteta na ugalj, izgradnja hidroelektrana, gasnih elektrana i kao prenosne i distributivne mreže. Sa 33,5 odsto uvozne zavisnosti Srbije ne odskače od okruženja, ali da je naš veliki problem kašnjenje u izgradnji kapaciteta“, kaže Jovanović. To kašnjenje najbolje ilustruje podatak da je izgradnja bloka termoelektrane Kostolac B3 od 350 megavata koji gradi na osnovu međudržavnog sporazuma sa Kinom verovatno prvi novi kapacitet posle 1991. godine u Srbiji biti.





Povratak na početnu stranu