Pariski sporazum o klimi stupio na snagu

Prvi globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena koji je pre nešto manje od godinu dana postignut u Parizu, stupio je na snagu 4. novembra. To što je za manje od godinu dana stupio na snagu pozdravljeno je kao dobar znak spremnosti zemalja da se bore protiv klimatskih promena. Međutim, ostaje činjenica da će u svetu morati da se ulože ogromni napori kako bi se ostvario cilj o ograničenju zagrevanja planete na manje od dva stepena Celzijusa u odnosu na period pre industrijalizacije.

U Parizu u kome je u decembru prošle godine na konferenciji UN o klimi 195 zemalja postiglo dogovr o sporazumu, 4. novembra uveče će zelenim svetlima biti osvetljene Afjelova kula, Trijumfalna kapija i šetališta duž Sene. Javne zgrade će biti osvetljene i u drugim gradovima, uključujući Brisel, Nju Delhi, Sao Paulo i Marakeša.

Da bi sporazum stupio na snagu, moralo je da ga ratifikuje 55 zemalja čiji je ukupan udeo u emisijama gasova sa efektom staklene bašte najmanje 55%.

Taj prag je pređen već u oktobru, a do sada je sporazum ratifikovalo 97 od 192 zemlje koje su ga potpisale.

"Ovako brzo stupanje na snagu je jasan signal koji potvrđuje da su sve zemlje u svetu angažovane da odlučno deluju protiv klimatskih promena", saopštili su zvaničnica UN za klimu Patrisija Espinoza i marokanski ministar spoljnih poslova Salahedin Mezuar.

U Marakešu, u Maroku, 7. novembra počinje 22. konferencija UN o klimatskim promenama na kojoj će biti razmotreni detalji primene Pariskog sporazuma.

Iako je sporazum stupio na snagu za manje od godinu dana od postizanja, zemlje u svetu moraju da ulože ogromne napore kako bi se ostvario cilj o ograničenju zagrevanja planete na manje od dva stepena Celzijusa u odnosu na period pre industrijalizacije.

Prosečna temperatura u svetu se već povećala za blizu jedan stepen Celzijusa, pa i više na Antarktiku i Mediteranu, tako da je vrlo važno da se na vreme deluje, upozoravaju klimatolozi.

Da bi se zagrevanje zadržalo u okvirima od dva stepena Celzijusa, trebalo bi da se zaustavi rast emisija gasova sa efektom staklene bašte i da se zatim smanje za 40 do 70% u periodu od 2010. do 2050. godine, navode stručnjaci za klimu.

Zemlje će morati da pronađu načine kako da se unesu promene u ekonomiji i energetici, pošto zaustavljanje i smanjenje emisija predviđa radikalni zaokret ka većem korišćenju obnovljivih izvora energije nauštrb fosilnih goriva.

Takođe, znatna sredstva će biti potrebna kako bi se prilagodio stambeni sektor, saobraćaj i industrija, odnosno smanjila potrošnja energije, kao i za donošenje novih poljoprivrednih i prehrambenih politika.

"Kratkoročno, a sigurno u narednih 15 godina, moraćemo da kao nikada do sada smanjujemo emisije i uložimo napore u izgradnju društva koje je otporno na klimatske promene", naveli su Patrisija Espinoza i Mezuar.

To znači da će zemlje u svetu morati da urade i više od onoga što su obećale u okviru Pariskog sporazuma koji predviđa i mehanizam za reviziju nacionalnih ciljeva.

U Marakešu će se već drugog dana skupa raspravljati i o tome šta će se desiti ako Amerikanci na predsedničkim izborima izaberu kandidata republikanaca Donalda Trampa koji ne podržava borbu protiv globalnog zagrevanja.

Takođe, biće reči i o "zajedničkoj ambiciji" i ambicijama pojedinačnih zemalja, mada je još rano za reviziju ciljeva.

Učesnici skupa će razgovarati o finansiranju aktivnosti, posebno u zemljama u razvoju.

Prema procenama UN, samo usmeravanjem svetskih finansijskih tokova u aktivnosti sa niskim emisijama ugljen dioksida (CO2) može se obezbediti "čist" razvoj zemalja, a za to će biti potrebno, prema procenama UN, između pet i sedam hiljada milijardi dolara godišnje.

Izvor: AFP

Foto: Shutterstock.com