Treći CEDEF Samit energetskih menadžera Srbije: ODRŽIVA ENERGIJA ZA SVE: KOMUNALNA ENERGETIKA




Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine RS i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV, a u saradnji sa Opštinom Ub organizuje Treći CEDEF Samit energetskih menadžera Srbije: Održiva energija za sve: KOMUNALNA ENERGETIKA

Efektivno upravljanje komunalnom energetikom zahtevaju aktivnosti usmerene ka povećanju energetske efikasnosti, kao i koncentraciju znanja, kapitala i menadžerskih veština. Teme CEDEF Samita su:

- savremene tehnologije u oblasti javne rasvete, sisteme praćenja i kontrole, kao i KGH sistema koji omogućavaju upravljanje komunalnom energetikom i stvaranje inteligentnih gradova,
- potencijal korišćenja otpada kao energenta,
- finansiranja komunalnih projekata - javno privatno partnerstvo,
- značaj i uloga energetskih menadžera i edukacija kroz MEMS.

CEDEF Samit ima za cilj da:

- Predstavi savremene tehnologije i njihovu primenu u domenu komunalne energetike, odnosno javne rasvete, komunalnog otpada, sistema KGH, sistema proizvodnje i distribucije električne energije i mnogih drugih pametnih rešenja u svrhu unapređenja održivosti, efikasnosti i isplativosti javne usluge u gradovima
- Ukaže na mogućnosti inteligentnijeg i efikasnijeg korišćenja resursa kako bi se ostvarile uštede, unapredio kvalitet života građana i očuvala životna sredina u cilju stvaranja inteligentnih gradova
- Predoči mogućnosti unapređenja energetske efikasnosti gradova i koriščenje njihovih punih kapaciteta putem javno privatnih partnerstava i ostalih načina finansiranja
- Stavi u fokus ekonomske efekte primene novih tehnologija u gradovima

Registracija je bez kotizacije, ali Vas molimo da svoje učešće prijavite ovde.

Gradovi troše 75% proizvedene energije i emituju 80% CO2 na globalnom nivou. Uloga gradova postaje sve složenija zbog rasta populacije, njihovog uticaja na klimatske promene i potrebe za povećanjem energetske sigurnosti. Danas u njima živi polovina svetske populacije, a predviđa se da će do 2050. godine čak tri četvrtine svetskog stanovništva živeti u gradovima. Zbog toga je neophodno mudro upravljati gradovima kako bi efektivnije funkcionisali i osigurali svoj održiv razvoj.

„Pametni gradovi” (smart cities) su oni gradovi koji koriste informacione i komunikacione tehnologije u cilju inteligentnijeg i efikasnijeg korišćenja resursa, što kao rezultat ima odgovarajuće uštede, unapređen kvalitet života i smanjen negativan uticaj na životnu sredinu. Gradovi, kao i zgrade, menjaju se iz pasivnih potrošača resursa u aktivne učesnike. Pametne zgrade mogu čak korišćenjem sopstvenih obnovljivih izvora zadovoljavati svoje energetske potrebe ili višak proizvodnje prodavati u mrežu.

Evropska komisija najavljuje ulaganja od oko 200 miliona evra za stvaranje “pametnih” gradova u naredne dve godine koja će se sprovesti kroz Strateški plan za implementaciju usvojen oktobra 2013. godine. Na osnovu temeljnih konsultacija predstavnika industrije, gradova, civilnog društva i nauke, fokus u unapređenju će biti na održivim gradovima i njihovoj mobilnosti, integrisanoj infrastrukturi u domenu energetike, unapređenju informacionih i komunikacionih tehnologija i transporta. Takođe je naglašeno da uspešno unapređenje i razvoj pametnih gradova podrazumeva i da javni i privatni sektor zajedno rade kako na lokalnom, tako i na nacionalnom i EU nivou.

U Srbiji je 2011. godine donet Zakon o komunalnim delatnostima, kojim se reguliše upravljanje komunalnom energetikom u svrhu poboljšanja kvaliteta življenja i racionalnog i odgovornog korišćenja energenata na nivou lokalnih samouprava. Donošenjem Zakona o efikasnom korišćenju energije 2013. godine definisana je pozicija energetskog menadžera kao osobe odgovorne za sprovođenje mera energetske efikasnosti i većoj primeni obnovljivih izvora, čime su stvoreni preduslovi unapređenja komunalne energetike na nivou gradiva i opština.

Primenom savremenih tehnologija danas se kvalitet vazduha i vode, kretanje ljudi, vremenska prognoza, saobraćaj, proizvodnja i potrošnja energije mogu meriti i pratiti pomoću senzora, ali isto tako i međusobno povezati u realnom vremenu. Povezivanjem, umrežavanjem i razmenom informacija između zgrada, fabrika, vozila, proizvođača električne energije, osvetljenja, gradovi postaju ”pametni”.

Zato je važno primeniti dostupne i savremene tehologije i obučiti sve u lancu komunikacije u cilju energetske efikasnosti, velike uštede i unapređenja kvaliteta života građana.

Pametan grad mora da zadovolji 6 karakteristika:

1. Pametna ekonomija
2. Pametno upravljanje
3. Pametan način života
4. Pametno očuvanje životne sredine
5. Pametna pokretljivost - mobilnost
6. Pametni ljudi

Na listi od 70 inteligentnih gradova koju je 2007. godine napravio Centar za regionalnu nauku Univerziteta za tehnologiju u Beču u saradnji sa OTB Istraživačkim institutom iz Holandije i Odeljenjem za geografiju Ljubljanskog univerziteta, se ne nalazi nijedan grad iz Srbije. Na prvom mestu je Luksemburg, dok od gradova u regionu, Ljubljana zauzima visoko 17. mesto, Maribor je na 30. poziciji, dok je Zagreb na 35. mestu. Međutim, jedan od najpoznatijih svetskih portala „Mashable“, koji se bavi novim tehnologijama, napravio je spisak od 25 inovacija koje jedan grad mora da ima da bi bio „pametan grad“. Beograd donekle ispunjava više od polovine tih zahteva, a upravo je jedan od tih izazova-inovacija potekao iz Beograda. Reč je Strawberry drvetu kojeg su izumeli naši stručnjaci.

Prema drugoj listi, u obzir je uzeta lista inovativnosti gradova u najvećim globalnim gradovima. Korišćena je lista gradova prema kvalitetu života u njima, kao i Siemensova regionalna lista „zelenih gradova“, lista digitalnih gradova u SAD-u i IDC lista pametnih gradova u Španiji. Na osnovu zbirnih podataka, dobijena je lista 10 najboljih „pametnih“ gradova na planeti: 1. Beč, 2. Toronto, 3. Pariz, 4. New York, 5. London, 6. Tokio, 7. Berlin, 8. Kopenhagen, 9. Hong Kong, 10. Barselona.

Eksperti procenjuju da će „pametni gradovi” postati veliko tržište, i predviđaju 40 milijardi dolara ulaganja u tehnologije „pametnih gradova” do 2016. Trgovci nekretninama predviđaju da će „pametni gradovi” u budućnosti biti veoma atraktivni za visokoedukovanu radnu snagu, što će uticati da nekretnine u ovim gradovima u bliskoj budućnosti budu izuzetno vredne.



Povratak na početnu stranu