Četvrti CEDEF samit energetskih menadžera srbije "održiva komunalna energetika"


Pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike RS, a u saradnji sa Privrednom komorom Srbije održan: Četvrti CEDEF Samit energetskih menadžera Srbije ODRŽIVA KOMUNALNA ENERGETIKA . Kako do finansija za primenu energetski efikasnih tehnologija u lokalnim samoupravama Srbije?

10.12.2014. Beograd - Četvrti CEDEF Samit energetskih menadžera Srbije okupio je više od 120 učesnika od čega je događaju prisustvovalo oko 50 predstavnika lokalnih samouprava Srbije, odnosno energetskih mendžera koji su zaduženi za unapređenje energetske efikasnosti u svojim opštinama. Kako je finansiranje projekata energetske efikasnosti u lokalnim samoupravama najčešće i najveća „boljka“, na skupu su predstavljeni novi modeli finansiranja, kao i prednosti koncepta ESCO ugovora i ugovora o javno-privatnom partnerstvu, ali i najbolje tehnologije koje mogu doprineti uštedama i boljoj energetskoj efikasnosti srpskih gradova.

„Pametno upravljanje energetikom podrazumeva i primenu savremenih tehnologija u domenu javne rasvete, komunalnog otpada, vodosnabdevanja, sistema KGH, kao i sistema praćenja i kontrole i njihove primene. Efikasnije i inteligentnije korišćenja resursa dovodi do značajnih ušteda, a time se unapređuje se kvalitet života građana i čuva životna sredina. U Srbiji je situacija takva da je potrošnja energije u javnim ustanovama daleko iznad proseka EU. Do 2020. godine trebalo bi da uložimo čak 1,6 milijardi evra da bismo dostigli prosek EU u potrošnji energije samo u zgradarstvu“, izjavila je Jovanka Arsić-Karišić, predsednik UO CEDEF.  

Prof. dr Miodrag Filipović, Senior Infrastructure Economist, MEGLIP - Municipal Environment Grant Loan Investment Programme, KFW, je izjavio da je KfW nemačka razvojna banka na osnovu pozitivnog iskustva sa realizacijom prethodnog projekta (MICLP – Municipality Infrastructure Credit lines Project) inicirala nastavak kreditne podrške finansiranju javne infrastrukture u gradovima i opštinama Srbije, uključujući i njihova javna komunalna preduzeća. “Za ove namene je izdvojeno više od 30 miliona evra kreditne podrške koja će se kombinovati sa 4,6 miliona evra grant sredstava koje je obezbedila Evropska unija iz IPA fondova. Grantovi se dodeljuju za uspešno realizovane projekte u iznosu od 15-20% od potrošenog kredita u zavisnosti od namene ulaganja. Podobne oblasti su: projekti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine na lokalnom nivou”, rekao je prof. Miodrag Filipović.  

Nenad Mitošević, direktor kompanije Sun Energy Balkan, kompanije koja sprovodi projekte na osnovu ESCO koncepta, je istakao da se prema ESCO principu projekti za energetsku efikasnost sprovode od strane iskusnih privatnih kompanija čime se značajno poboljšava kvalitet ovakvih ulaganja i omogućavaju investicije u modernizaciju u lokalnim samoupravama. Primenom ovog pristupa se smanjuju operativni troškovi kao što su grejanje, rasveta, ventilacija i snabdevanje pijaćom vodom, finansiranih iz sredstava ESCO i plaćenih putem ostvarene uštede. ESCO koji je ugovoren putem ugovora o energetskom učinku za uzvrat garantuje određeni nivo usluga što omogućava da sve investicije i pružene usluge budu pokrivene putem ostvarene uštede. Kompanija Sun Energy Balkan već je u procesu realizacije nekoliko ovakvih projekata u Srbiji. „Postoji razlika u radu između objekta u novogradnji i renoviranim objektima u kojima se obično vrši izmena stolarije, fasada i uvođenje grejanja i hlađenja. Ono što otežava proces u praksi jeste nedostatak organizacije, jer se stanari se i dalje plaše promena i nemaju poverenja, ali verujem da bi adekvatnom edukacijom i ovakva situacija mogla da se prevaziđe”, rekao je Mitošević.  

Nenad Črnila, regionalni menadžer projekata u okviru poslovne jedinice za klimatizaciju i energetska rešenja, LG Electronics, je izjavio da poslovna politika LG Electronics podrazumeva stvaranje ekološki naprednih rešenja koja za svoju glavnu karakteristiku imaju zaštitu životne sredine i uštedu prirodnih resura. “U fokusu nam je smanjenje potrošnje energenata, povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije štetnih gasova. S obzirom na to da je cena struje u Srbiji i dalje najjeftnija u Evropi (0,6 evro centi) i da se prema poslednjim najavama neće menjati pre 1. aprila 2015. godine, ne pre završetka grejne sezone, krajnji korisnici svakako mogu osetiti prednosti grejanja na određene uređaje koji koriste električnu energiju. Upravo iz tog razloga verujemo da će naši novi proizvodi u vidu Multi V i Terma V sistema, kao i klima uređaja omogućiti ne samo uštedu novca i električne energije, već i efikasnu zaštitu životne sredine i resura”, rekao je Nenad Črnila.  

Nenad Ratkov, zamenik direktora Filijale Beograd, DDOR Novi Sad, je izjavio: ”Povećanjem svesti o zagađenju planete i njenim efektima, počelo se razmišljati i o prihvatljivim i manje prihvatljivim načinima proizvodnje električne energije. Izgradnja čistije energetske budućnosti će biti značajan investicioni izazov. Akcenat se stavlja na male hidroelektrane, solarne sisteme i vetro-parkove. Njihova važnost je izuzetna. Solarnim sistemima predstoji svetla budućnost, zato što ne proizvode štetne materije prilikom proizvodnje električne energije, a efikasnost im je velika zbog količine energije koja pada na površinu zemlje. Važnost proizvodnje energije korišćenjem snage vetra tek ne treba posebno isticati. No, u pitanju su značajne investicije u uspostavljanje ovakvih proizvodnih sistema za energiju. Obnovljivi izvori energije jesu bez emisije štetnih gasova, ali svakako ne i bez rizika. DDOR NOVI SAD je prva osiguravajuća kompanija kod nas koja je prepoznala važnost ovakvih projekata te jedini nudi osiguranje solarnih panela, mini elektrana i razvija ponudu za osiguranje vetro-parkova. Svi ovi sistemi izloženi su prirodnim silama, jakom vetru, kiši, gradu, požaru, lomljenju, te je osiguranje glavni način obezbeđenja ulaganja, odnosno prihoda”.  

Prof. dr Jovan Despotović, profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, je rekao da su gubici vode u Srbiji od 20-80%. „Beograd na primer ima drugi najstariji kanalizacioni sistem u Evropi”, rekao je profesor Despotović i ukazao na značaj znanja i obrazovanja koje je kod nas u odrđenoj meri zapostavljeno. „Može se postići velika ušteda energije i velika ušteda vodnih resursa, ali u mnogim opštinama nema dovoljno ljudi koji su sručni za ovu temu, rekao je profesor Despotović.  

Dragan Šoškić, energetski menadžer, JKP Toplifikacija Lazarevac, je predstavio dva projekta u domenu energetske efikasnosti: Ušteda u potrošnji goriva i električne energije u sistemima daljinskog grejanja opštine Lazarevac i Energetska rekonstrukcija predškolske ustanove UB.





Povratak na početnu stranu