Projekti

Neophodna nam je kvalitetna javna rasprava o primeni evropske regulative u životnoj sredini

Najveće evropske vrednosti zaštite životne sredine u EU istkane su iz njene tekovine razvoja i primene pravnih normi. Evropski normativi u ovoj oblasti temelje se na primarnom mišljenju struke koja je utemeljila postulate deduktivnog upravljanja ovom oblasti a to su: – Čovek svojim odnosom može da utiče na životnu sredinu; – Životna sredina utiče na kvalitet života i zdravlje ljudi; – Čovekov uticaj na životnu sredinu određuje njen povratni efekat.
Ovim postulatima upravljanje životnom sredinom određen je prioritet pred ostalim društvenim oblastima. Visok prioritet omogućio je donošenje regulatornih propisa kroz sveobuhvatne i detaljne javne rasprave i po vertikalnom i po horizontalnom nivou. Ovako doneta regulativa značila je njenu prihvatljivost i primenjivost na terenu za sve članove zajednice. Sve specifičnosti su ozbiljno razmatrane, gde je to bilo moguće, sažimane u obrazac a gde nije prihvaćane su kao takve. Jednom doneta, ona je označila instant promenu obrasca ponašanja građana, privrede, upravnih organa, nadzora i donosioca odluka. Životna sredina u obrazovanju postala je formalna i nezaobilazna oblast! Ulaganje u životnu sredinu adekvatno je i kvalitetno ispratilo primenu propisa. Zeleni evro je svetinja i nikome ne pada na pamet da ga skrene u parafiskalne tokove!
Sve gore rečeno umanjuje mi optimizam da Srbija može postati ravnopravan član porodice evropskih naroda okupljenih u EU. Srbija nema svoj put ulaska u EU! Evropski put Srbije u EU, nije put i njenog ulaska u to društvo.
Ad hok, gotovo kopi pejst prihvatanje evropske regulative, bez kvalitetne javne rasprave, bez uvažavanja naših specifičnosti, sa izuzimanjem struke, bez reforme pravosuđa, sa zelenim dinarom u parafiskalnim tokovima, bez ozbiljne reforme obrazovanja, sa nerazvijenim civilnim sektorom… Očigledna je šminka i loša maska za neke očigledno važnije stvari koje se od Srbije očekuju.
Ako bi smo ipak, na neki volšeban način ušli u EU, a pri tome zadržali sadašnju neozbiljnost u pristupu ovoj oblasti, to bi za mene značilo da se kapija otvorila, zemlja da se isprazni do kraja, a o životnoj sredini će se pobrinuti neko drugi, ko potom uđe na tu istu kapiju.
Ratko Đurđevac, predsednik Ekološkog pokreta Vrbasa
Projekat “EKOlist – Put kroz poglavlje 27” finansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva zaštite životne sredine.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *