Lovci Bečeja žele dozvolu za kršenje zakona



Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije upućuje sledeće saopštenje za javnost: Lovci Bečeja žele dozvolu za kršenje zakona

Sva je prilika da se pticama grabljivicama u vojvođanskim lovištima opet loše piše. Loše pisanje je uobličavaju ovog puta zvaničnici Lovačkog udruženja „Bečej“, koji se u izjavama lokalnim novinarima žale na biološke karakteristike pojedinih vrsta ptica.

Lovci Bečeja „ovih dana puštaju u lovišta fazane koji nisu adaptirani“. Teško je i zamisliti da bi se veštački odgajani i koncentratima hranjeni fazanski pilići mogli uopšte u značajnijem procentu navići na složene odnose u prirodi, dodatno komplikovane u narušenim i sterilnim poljoprivrednim staništima. Koliko god praksa volijerskih prihvatilišta i puštanja fazana tik pred početak sezone lova na ovu vrstu (počela je 1. oktobra i traje do 31. januara) bila ekonomski prihvatljiva, ona je osuđena na neuspeh. Krivca tome lako je tražiti u pticama grabljivicama. Izuzima se iz vida činjenica koju su čak i domaći lovni eksperti dokazali. Fazan, koliko god dugo bila veštački „napumpavana“ njegova populacija, u Vojvodini nije potpuno prilagođen na ovdašnje stnišne uslove (hranu, klimu, vegetaciju, hudrografiju, patogene i ostale činioce koji oblikuju uslove staništa u kojima su prinuđeni da žive). Otuda je broj fazana koji ostaju lovcima za odstrel u pojedinim slučajevima manji nego što očekuju. I otuda su pojedini fazani, onako nesnađeni i unezvereni, relativno lak plan predatorskih vrsta sisara i ptica. No, ukoliko će lovačka strast biti zadovoljena time što će se hiljade „neadaptiranih“ fazana puštati pred nišan lovcima par dana, pa i neposredno pred egzekuciju, zaštitari prirode nemaju ništa protiv toga. Samo onda za to što ih neće biti posle sezone lova, lovci nikako ne mogu da krive ptice grabljivice.

Lovački predstavnici očigledno slabo poznaju ptice grabljivice i mere njihove zakonske zaštite, a morali bi, ako su makar položili lovački ispit. Kobac jednostavno nema snage da se bakće sa fazanom, koji je daleko veći od njega, a i strogo je zaštićena vrsta, svuda u Evropi, pa i u Srbiji. Jastreb je, zahvaljujući verovatno upravo lovcima, u Vojvodini desetkovan i proređenosti. Mišar je takođe strogo zaštićena vrsta. Imaju li ove vrste prirodno pravo da se hrane plenom koji u prirodi uhvate? Svakako da imaju, i u tome u prilog ide i domaća legislativa u oblastima lovstva i zaštite prirode. Može li to pravo doći u pitanje zato što su prirodnim poretkom lovci nezadovoljni? Nikako! Dodatno, ptice grabljivice su poprilično loši grabljivci, i samo oko 10% njihovih „grabljivih“ pokušaja da uhvate plen urodi plodom.

Upravo zbog nepoznavanja zakonodavstva iz oblasti lovstva i zaštite prirode, lovci Bečeja veruju da će njihovo traženje da se odstrele „prekobrojne grabljivice“ uroditi plodom. Teško je poverovati da lovci mogu da objektivno utvrde koji je broj jedinki ptica grabljivica u pojedinim lovištima, uzimajući u obzir da u Vojvodini živi 29 vrsta iz ovog roda. Tu treba dodati i specifičnosti koje zavise od sezona, uslova staništa, i, posebno, metoda utvrđivanja brojnosti. Dokazano je da lovci ne mogu objektivno bonitirati svoja lovišta čak ni u odnosu na vrste kojima gazduju, pa se, recimo za grlicu i prepelicu, u lovnim osnovama i godišnjim planovima pojavljuju neverovatno maštovite i u prirodi nepostojeće – dakle izmišljene - brojnosti. Slično je i sa lovnim vrstama pataka i gusaka. Vredi, ipak, potsetiti, da odstrel jedinki strogo zaštićenih vrsta (u Vojvodini su to sve ptice grabljivice osim jedne) jednostavno nije moguć: nedozvoljen je, ilegalan i strogo kažnjiv.

Šta uopšte lovci Bečeja da rade? Sami su rekli. Žale se na „ogolele njive sa retkim šumovitim revirima“. Potrebno je menjati politiku upravljanja poljoprivrednim zemljištem i neprestano pronalaziti prostore za šumarke, drvorede, remize, veće utrine, očuvanije pašnjake, lepše livade i njima odgovorno upravljati. Potreban je čvrst savez sektora lovstva i zaštite prirode, kako bi se u osiromašenim staništima u Vojvodine šanse za opstanak divljači značajno poboljšale. Naravno, time će se poboljšati i stanišni uslovi za ptice, među njima i grabljivice, koje su pravi gubitnici u industrijalnizovanoj i monotonoj prirodi Vojvodine. Njihovu zakonsku zaštitu uvek ćemo braniti.

Kontakt: Marko Tucakov, 0648500709



Povratak na početnu stranu