Konferencija o klimatskim promenama


Treći dan


"Moramo da ubrzamo proces jer imamo puno posla": rekao je Loran Fabius, predsedavajući COP 21, podsećajući da će nacrt sporazuma biti dostavljen u subotu, uoči početka druge sedmice konferencije, naglasivši da za sada tekst ima 55 strana, sa više opcija na svakom od poglavlja.

Što se tiče prezentacije inicijativa, treći dan konferencije bio je posvećen prilagođavanju na klimatske promene. Pod okriljem grupe « 100 Resilient Cities », 21 grad u svetu, uključujući Pariz, Atinu, Rio de Žaneiro, Meksiko Siti, Roterdam, se obavezao da troši 10% svog budžeta na prilagođavanje na klimatske promene.
http://www.100resilientcities.org
Grad Pariz je najavio da će dati 1 milion € za "Zeleni fond". Nevladina organizacija « 350.org » podstiče institucije da zaustavi ulaganje u fosilna goriva. Do sada je preko 500 institucija pristupilo ovom pokretu, uključujući i gradove Oslo i Melburn, kao i London School of Economics, banke i finansijske institucije kao što su Caisse des Dépôts, Bank of America, Merrill Lynch, BNP Paribas, Norveški penzioni fond, osiguravajuća društva kao što su Allianz i Aka ..
































Četvrti dan


Pregovori o nacrtu sporazuma su i dalje teški, fasilitatori su sada na sceni kako bi ponudili kompromise, "izgradili mostove", kako je rekao ministar Fabius, i ubrzali dolazak do konačnog teksta. U četvrtak je ministar L. Fabius podsetio u jednoj TV emisiji da će od subote on sam, zajedno sa drugim ministrima i šefovima nacionalnih delegacija, morati da radi na prevazilaženju prepreka kako bi se uskladili sa snažno izraženom voljom šefova država i vlada sa otvaranja Konferencije 30. novembra.

Segolen Roajal, ministarka ekologije, izrazila je nadu da je tekst u fazi sazrevanja. "Ja sam optimista", rekla je ona, "jer ni na jednoj prethodnoj konferenciji nije bilo toliko svesti o problemu i konkretnog angažovanja"..

Trećeg decembra održana je i tribina "Okeani i klima" u prisustvu ministarke za ekologiju g-đe Roajal. Naučnici su objasnili negativne pojave koje se dešavaju u okeanima (pad vrednosti kiseonika i planktona, acidifikaciju i pretnju koju ta pojava predstavlja za svet korala i školjki, uticaj zagrevanja na vodene struje i nivo mora...) i uopšte sve posledice zbog kojih su te pojave opasne po čovečanstvo. saznajte više na sajtu http://vvv.ocean-climate.org/. Segolen Roajal najavila je da se novi predsednik IPCC (Međuvladinog panela o klimatskim promenama) složio da uključi pitanje okeana u sledeći izveštaj grupe. Ona je tražila da se uvede i primenjuje opšti međunarodni sistem praćenja i kontrole zagađivanja mora.

Tokom Fokusa o saobraćaju istog jutra, najavljene su mnogobrojne inicijative i konkretna angažovanja. Otvarajući sednicu, Segolen Roajal uputila je poziv projektantima da naprave popularan električni automobil koji bi koštao manje od 7000 dolara i najavila finansijsku podršku Francuske inicijativi Mobilise Your City, u visini od 2 miliona evra. Usvojena je i Pariska deklaracija o elektro-mobilnosti, Predstavnici lokalnih samouprava predstavili su svoje politike transformacija javne saobraćajnih i urbanističkih infrastruktura (Švedska, Meksiko, Luksemburg, Roterdam, distrikt Abidžan, Johanesburg). Privatni sektor je takođe predstavio svoju posvećenost ovim pitanjima i spremnost da se prilagodi klimatskim promenama (Michelin, kineski BYD, Renault, SNCF, RATP, Les Taxis Bleus).

Na "Fokus" o građevinarstvu omogućeno je pokretanje Globalne alijanse za izgradnju Global Alliance for Buildings and Construction, kojoj se već priključilo preko 70 organizacija (VBCSD) i 20 vlada, uključujući Francusku i Maroko.

Institut za održivi razvoj i međunarodne odnose (IDDRI) i Sustainable Development Solutions Network objavili su studiju:
http://deepdecarbonization.org/wp-content/uploads/2015/12/DDPP_2015_REPORT.pdf
koja pokazuje da trenutno samo šesnaest zemalja koje proizvode ukupno 75% globalnih emisija ugljenika (Kina, SAD, Indija, Rusija ... ali i u Evropi: Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanija), mogu da smanje za 56% svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine, održavajumi istovremeno prosečan ekonomski rast od 3,1% godišnje.


Peti dan

Nacrt sporazuma na kome će ministri i šefovi delegacija raditi u narednim danima, mora biti dostavljena u subotu, 5. decembra do 12. predsedniku COP 21, Loranu Fabiusu. Od 4. decembra ujutru, u opticaju su dve verzije: originalni tekst sa svojih 50 strana i na stotine opcija, i drugi tekst koji su ponudili fasilitatori u potrazi za kompromisom. U popodnevnim satima, pregovarači su odlučili da rade na drugom tekstu. Diskusija je bila fokusirana na finansiranje (100 milijardi dolara / godišnje) koje garantuje da zemlje u razvoju mogu da očekuju da im bogatije zemlje pomognu pri adaptaciji na klimatske promene. Industrijalizovane zemlje pozvale su i zemlje sa ekonomijama koje se ubrzano razvijaju da učestvuju u ovim naporima.

U Parizu u Gradskoj kući održan je Samit "lokalnih zvaničnika za klimu", okupljeni na inicijativu gradonačelnika Pariza, An Idalgo, i bivšeg gradonačelnika Njujorka Majkl Blumberga, specijalnog izaslanika UN za gradove i klime. Gradonačelnici gradova, njih 700, koji predstavljaju više od 600 miliona urbanog stanovništva, su se obavezali na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, na način efikasniji i brži od država, i da dostignu stopu od 100% obnovljive energije do 2050. gradovi. U gradovima živi 50% svetske populacije koja generiše 70% emisija gasova sa efektom staklene bašte; njihova obaveza će imati značajan uticaj na realizaciju ciljeva budućeg sporazuma. "Naše mobilisanje oko ovog problema je istorijsko: ono može da reši polovinu problema globalne klimatske jednačine", rekao je An Idalgo. Pratite na Cities4Climate #

Ove subote, 5. decembra je "Dan akcije za klimu" ili "Action Day". Ovaj dan, podsetio g Fabius, ima dva cilja: da istakne inicijative i obaveze država i sektora van nje, i da pokaze kako bi mogao da izgleda svet koji proizvodi manje ugljen dioksida i koji je otporan na uticaje klimatskih promena, kroz razvoj konkretnih rešenja za klimu.

Sedmi dan

U ponedeljak, rad na završnici pregovora o sporazumu je intenziviran. radi se na verziji koja je usaglašena u nedelju popodne.

Rad je podeljen između sedam radnih grupa kojima kopredsedavaju po dva ministra -šefova delegacija koji su prihvatili da podrže predsednika COP 21, Lorana Fabiusa, i doprinesu ubrzanom iznalaženju neophodnih kompromisa.

Paralelno sa tim delom pregovora, odvijao se i deo posvećen obnovljivim izvorima energije.

Direktor Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), g-din Adnan Amin, rekao je da je moguće udvostručiti udeo obnovljivih izvora energije u svetu do 2030. godine, što bi omogućilo da se postigne polovina predviđenog smanjenja emisije CO2 i zadrži povećanje temperature ispod 2 °C

Loran Fabius je najavio da će razvijene zemlje odvojiti budžet od $ 10 milijardi javnog finansiranja za podršku stvaranja novih proizvodnih kapaciteta zelene energije u Africi visini od 10GW do 2020. godine.



 

 























Predsednik Islanda, Olafur Ragnar Grimson, francuska ministarka za ekologiju Segolen Roajal i ministarka životne sredine Kenije, gospođa Džudi Vakhungu, pokrenuli su Svetski savez za geotermalnu energiju, sa ciljem da se proizvodni kapaciteti ovog sektora, koji sada iznose tek 12 GW, upetostruče u narednih 10 godina "Iskorišćavanje samo 5% globalnog geotermalnog potencijala pokrilo bi sve energetske potrebe planete tokom 10.000 godina," rekao je predsednik Islanda, g. Grimson.

Izvor: Francuska ambasada u Srbiji





Povratak na početnu stranu