Izveštaj Evropske komisije za 2016. godinu

Poglavlje 27: Životna sredina i klimatske promene

 

EU promoviše snažno delovanje u oblasti klime, održivi razvoj i zaštitu životne sredine. Pravo EU sadrži odredbe koje se odnose na klimatske promene, kvalitet vode i vazduha, upravljanje otpadom, zaštitu prirode, industrijsko zagađenje, hemikalije, buku i civilnu zaštitu.

Srbija je postigla izvestan nivo pripremljenosti u ovoj oblasti. Ostvaren je izvestan napredak u daljem usklađivanju politika i zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti otpada, zaštite prirode i klimatskih promena. Srbija je poboljšala strateško planiranje i osnovala Zeleni fond, što su bile ključne preporuke u 2015. godini. U narednom periodu, Srbija treba naročito da: → poveća administrativne i finansijske kapacitete jačanjem monitoringa i izveštavanja koje sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine, obezbeđujući adekvatna sredstva za novi instrument za finansiranje delovanja u oblasti životne sredine (Zelenom fondu) i poboljša međuinstitucionalnu koordinaciju na centralnom i lokalnom nivou; → pojača napore u sprovođenju i izvršavanju, uključujući tu i zatvaranje deponija koje nisu u skladu sa pravnim propisima, ulaganje u razvrstavanje i reciklažu otpada, poboljšanje praćenja kvaliteta vazduha i postizanje napretka u upravljanju rečnim slivovima; → ratifikuje Pariski klimatski sporazum i počne da ga sprovodi, uključujući tu i razvoj sveobuhvatne strategije za klimatske promene koja će biti u skladu sa okvirom EU za period do 2030. godine za klimatsku i energetsku politiku i dobro integrisana u sve relevantne sektore.

Životna sredina

U oblasti horizontalnog zakonodavstva, Srbija je 2015. godine usvojila plan prenošenja i sprovođenja. U martu 2016. godine Srbija je uspostavila novi instrument za finansiranje pri ministarstvu (Zeleni fond), koji bi trebalo da počne sa radom 1. januara 2017. godine. Srbija je postigla visok nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU. Postignut je dalji napredak u prenošenju direktiva EU u oblasti pristupa javnosti informacijama o životnoj sredini i učešću javnosti u donošenju odluka u oblasti životne sredine. Između ostalog, Srbija je otvorila peti Arhus centar u decembru 2015. godine. Potrebno je uložiti dodatne napore da se poboljša delotvornost javnih rasprava. Poboljšan je proces procene uticaja na životnu sredinu, ali ga treba dodatno ojačati, naročito za projekte u oblasti hidroenergije i rudarstva, delom i tako što će se poboljšati kapaciteti na svim nivoima. Treba proširiti strateške procene uticaja na životnu sredinu tako da pokrivaju sve relevantne planove i programe. Potrebno je postići dalji napredak u prenošenju i sprovođenju preostalih horizontalnih komponenti direktiva u oblasti životne sredine. U oblasti kvaliteta vazduha, Srbija je na dobrom nivou usklađenosti sa pravnim tekovinama EU. Srbija treba da usvoji nacionalnu strategiju zaštite vazduha. Srbija ima dva plana kvaliteta vazduha, jedan za Bor (2013) i jedan za Beograd (2016). Planovi kvaliteta vazduha za druge oblasti, gde nivo zagađujućih materija prelazi granične vrednosti, tek treba da se usvoje. Potrebno je značajno ojačati nacionalnu mrežu za praćenje kvaliteta vazduha. Potrebno je još rada na tome da se završi prenošenje i sprovođenje EU direktive o emisijama isparljivih organskih jedinjenja kao i da se postupi u skladu sa zahtevima EU u vezi sa sadržajem sumpora u tečnim gorivima.

Što se tiče upravljanja otpadom, postignut je dobar nivo usklađenosti sa glavnim direktivama EU u oblasti otpada, pri čemu je nedavno postignut napredak u pogledu Okvirne direktive o otpadu, Direktive o deponijama i Direktive o industrijskim emisijama. Sprovođenje je i dalje u ranoj fazi, a primećen je izvestan napredak kod povećanja procenata sakupljanja komunalnog otpada i sanitarnog odlaganja otpada na deponije. Nacionalna strategija za upravljanje otpadom i planovi za upravljanje komunalnim otpadom treba da budu unapređeni kako bi bili u skladu sa novim zakonskim propisima u vezi sa npr. smanjenjem količine otpada i razvrstavanjem otpada na izvoru, kao i da bi se u njih uključili kvantitativni ciljevi za ponovno iskorišćenje i reciklažu. Potrebna su snažnija zalaganja za to da se brže zatvore deponije koje nisu u skladu sa pravnim propisima i za ulaganja u razvrstavanje i reciklažu otpada. Potrebno je razviti integrisani nacionalni plan za upravljanje otpadom, kao i dodatne ekonomske instrumente za potrebe posebnih tokova otpada. Što se tiče kvaliteta vode, postignuta je umerena usklađenost zakonskih propisa. Tek treba da budu usvojeni nacionalna strategija i akcioni plan za zaštitu vode. Glavni izvor zagađenja su i dalje neprečišćene otpadne vode. Monitoring površinskih i podzemnih voda je poboljšan, ali ga treba dodatno pojačati. U toku je pripremni rad na planovima upravljanje rečnim slivom. Učinjen je izvestan napredak u naporima da se usvoji strategija upravljanja vodama i plan upravljanja vodom za Dunavski sliv. Srbija mora da uloži značajne napore da još više uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU, da ih sprovede, i da ojača svoje administrativne kapacitete, a naročito u pogledu izvršavanja i međuinstitucionalne koordinacije. Treba usvojiti i sprovesti kodeks dobre poljoprivredne prakse.

Usklađenost sa pravnim tekovinama EU u oblasti zaštite prirode, a naročito sa Direktivom o staništima i Direktivom o pticama je umerena. Ima propusta u prenošenju propisa, između ostalog to što je dozvoljen lov ptica koje ne bi trebalo da se love. Započela je sistematska procena i prikupljanje podataka da bi se odredili budući lokaliteti u okviru programa Natura 2000. Potrebno je prilagoditi institucionalni okvir za program Natura 2000 i obezbediti adekvatne resurse. EU standardi o zabranjenim načinima hvatanja i ubijanja divljih životinja su ugrađeni u izmene Zakona o zaštiti prirode, ali ih treba povezati i ugraditi u zakonodavstvo o lovu da bi imali efekta. Poboljšano je sprovođenje Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) pošto su pojašnjene nadležnosti tela koja su zadužena za kontrolu trgovine divljom florom i faunom. U opštim crtama, treba značajno pojačati nacionalne i lokalne administrativne kapacitete, naročito u pogledu primene propisa. Investicije u hidropotencijale treba da budu u skladu sa obavezama u vezi sa zaštitom prirode.

U oblasti industrijskog zagađenja i upravljanja rizikom, usklađivanje sa većim delom EU direktiva i uredbi je još uvek u ranoj fazi. Ograničenost kapaciteta u ovoj oblasti onemogućava napredak u sprovođenju propisa. Srbija treba da ispuni zahtev pravnih tekovina EU da proces izdavanja dozvola bude ili potpuno integrisan i obuhvata sve oblasti ili da se omoguće formalne konsultacije između organa koji izdaju dozvole. 90 Srbija je postigla visoki nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u oblasti hemikalija; postoje strukture za sprovođenje propisa i kontrolu. Potreban je dalji rad u vezi sa REACH-om i CLP-om, a tek sledi usklađivanje zakonodavstva o eksperimentima na životinjama, azbestu i biocidima. Srbija treba da pojača administrativne kapacitete za sprovođenje propisa u ovim oblastima, kao i da obezbedi odgovarajući monitoring dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci. Što se tiče zaštite od buke, Srbija je postigla dobar nivo usklađenosti zakonske regulative, ali je sprovođenje propisa još uvek u ranoj fazi. Srbija treba da izradi administrativne kapacitete da bi se napravili nacrti strateških mapa zagađenja bukom i akcioni planovi. Srbija je umereno pripremljena u pogledu civilne zaštite. Tek treba da se razvije strateški okvir za civilnu zaštitu. Kao aktivna članica Mehanizma EU za civilnu zaštitu, Srbija sada treba izgradi kapacitete za sprečavanje katastrofa, smanjenje rizika od katastrofe, kao i za upravljanje prirodnim katastrofama, kao i da se poveže sa zajedničkim sistemom za komunikacije i informisanje u vanrednim situacijama Mehanizma CECIS. Srbija treba da se postara da se ne preklapaju uloge Humanitarnog centra u Nišu i Mehanizma EU za civilnu zaštitu u regionu. Treba pojačati kapacitete na svim nivoima da bi se napravio sistem za efikasno upravljanje rizikom od poplava.

Klimatske promene

Srbija je postigla izvestan nivo pripremljenosti, ali je sprovođenje u jako ranoj fazi. Tek treba da se razvije nacionalna strategija za klimatske promene koja bi bila u skladu sa okvirom EU za klimatsku i energetsku politiku za period do 2030. godine. Nacionalni savet za klimatske promene je formiran, ali bi trebalo da uradi više da se aktivnosti u vezi sa klimatskim promenama integrišu u druge sektore. U februaru 2016. godine Srbija je predala svoj Prvi dvogodišnji ažuriran izveštaj o emisiji gasova sa efektom staklene bašte Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) i počele su pripreme za izradu drugog izveštaja. Već je započet proces ratifikacije Pariskog klimatskog sporazuma. Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije stalno poboljšava svoj inventar gasova sa efektom staklene bašte, ali je potrebno da poveća svoje administrativne i tehničke kapacitete da bi se postiglo potpuno usklađivanje sa Uredbom o mehanizmu za monitoring. Sastavljen je nacrt Zakona o monitoringu emisija gasova sa efektom staklene bašte, izveštavanju o njima i verifikaciji, namenjen usklađivanju sa sistemom trgovine emisijama u EU. U toku perioda na koji se ovaj izveštaj odnosi, Srbija je napredovala u sprovođenju izvesnog broja pravnih tekovina EU koje se odnose na supstance koje oštećuju ozonski omotač, fluorovane gasove sa efektom staklene bašte, i na kvalitet goriva. Potrebni su značajno jačanje administrativnih kapaciteta, kao i aktivnosti usmerene na podizanje nivoa svesti.