Učesnici ekološkog protesta pod nazivom “Odbranimo naše reke” zatražli su da se odmah obustavi gradnja svih derivacionih mini hidroelektana u Srbiji, zbog štete koju nanose životnoj sredini i devastiraju prirodne resurse, pre svega planinske reke. Stručnjaci ocenjuju da male hidroelektrane proizvode malo energije, a nanose veliku štetu, i dodaju da je taj koncept proizvodnje danas prevaziđen. S druge strane, u Nacionalnom udruženju malih hidroelektrana kažu da su objekti koji su izgrađeni ili se grade u skladu sa zakonom, strategijom i prostornim planovima.
Na protestu, koji je održan 27. januara na Platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, a koji je organizovao pokret “Odbranimo reke Stare planine”, protiv izgranje mini hidroelektrana pozvali su i predstavnici devet lokalnih grupa okupljenih oko Građanskog fronta, iz isto toliko gradova Srbije.
Protest je počeo minutom ćutanja, kako je istaknuto, za sve reke Srbije koje su već uništene izgradnjom mini hidroelektrana, a nakon toga je pročitana pesma “Oda vodi” Petra Šumskog.
Predstavnici pokreta “Odbranimo reke Stare planine” naveli su da nisu politički pokret, da ne žele politizaciju protesta, ističući da su se okupili kako bi “rekli ne onima koji skrnave reke i prirodu”.
“Nećemo da plaćamo da reke guraju u cevi i pozivamo vas da i vi isto učinite”, poručili su iz tog pokreta.
Na skupu se mogla čuti i molba upućena predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da čuje njihov apel, kao i kritike na račun ministara energetike i građevinarstva Aleksandra Antića i Zorane Mihajlović zbog blagonaklone politike koju su vodili i vode u vezi izgradnje mini hidroelektrana.
Profesor beogradskog Šumarskog fakulteta Ratko Ristić kazao je da male hidroelektrane proizvode malu količinu energije, a “nanose neprihvatljivu ekološku štetu”.
“Degradiraju biodiverzitet, remete režime podzemnih voda i ometaju tradicionalan život lokalnog stanovništva”, rekao je on.
Prema njegovim rečina, ukoliko bi Srbija, kako je planirano, napravila 856 malih hidroelektrana “imala bi svega 2 do 3,5% proizvedene energije na godišnjem nivou iz tih izvora”.
Ristić je naveo da se Srbija jeste obavezala da proizvodi energiju iz obnoviljivih izvora, ali da, umesto iz mini hidroelektrana, električna energija može da se dobije iz biomase, solarne energije, energije vetra, a kako je dodao, “puno bi se učinilo i kada bi se uštedeli gubici u prenosnoj mreži Elektroprivrede Srbije, koji su sada 17%, a ukoliko bi se smanjili za 2%, izgradnja malih hidroelektrane ne bi bila potrebna”.
“Posebno zabrinjavajuće je to što svi mi građani Srbije kroz račune za električnu energiju subvencionišemo povlašćene proizvođače, iako nas niko nije pitao da li to želimo. Nijma je 2018. isplaćeno više desetina miliona evra, a bolje da je taj novac potrošen za unapređenje tehnoloških procesa na velikim elektroenergetskim sistemima”, kazao je on.
On je objasnio da je koncept malih hidroelektrana bio veoma popularan prethodnih decenija, ali da je “potpuno prevaziđen” u proizvodnji energije.
Ristić je kazao da su od mini hidroelektrana odustale i Kina i Indija, koje nisu posvećivale puno pažnje zaštiti životne sredine, a koje sada suspenduju projekte njihove izgradnje.
“I Amerikanci su porušili oko 1.200 objekata samo od 1993. godine, a u Evropi je već porušeno oko 400 objekata, dok je kanadska provincija Ontario ukinula subvencije za povlašćene proizvođače i tako prve godine uštedela 758 miliona dolara”, kazao je Ristić.
On smatra da “Srbije ne mora da ponovi greške svih drugih zemalja da bi došla do optimalnog rešenja za našu energetsku stabilnost”.
Na punom Platou ispred Filozofskog fakulteta, uz zviždajke i bibnjeve, okupljeni su nosili transparente na kojima se bili napisi poput “Brane su posao za dabrove, a ne za lopove”, “Vi ste prolazni, priroda nije”, “Hoću reku, neću cevovod”.
Nakon obraćanja, usledila je šetnja do Predsedništva gde su učesnici protesta ispred tog zdanja ostavili izvorsku vodu, a potom i do Vlade Srbije, kako bi se njeni predstavnici podsetili čije interese treba da štite.

Udruženje malih hidroelektrana: Sve građeno u skladu sa zakonom
Pred protest je Nacionalno udruženje malih hidroelektrana saopštilo da su te hidroelektrane, koje su izgrađene i koje se grade u Srbiji, urađene u skladu sa Nacionalnom strategijom za obnovljive izvore energije i prostornim planovima.
To Udruženje je dodalo da je gradnja hidrocentrala bila u skladu sa svim zakonima i planskim dokumentima, kao i da je obavljena uz učešće nadležnih institucija za zaštitu prirode i životne sredine, koji propisuju uslove za njihovu izgradnju.
Istaknuto je da su potencijal malih hidroelektrana i prednosti koje one imaju u ekološkom smislu, nedovoljno poznate građanima, pa je stvorena negativna slika o njihovom uticaju na okolinu.
“Nacionalna strategija je rađena u skladu sa obavezama preuzetim prema EU. Svi prostorni planovi su izrađeni u skladu sa zakonom i uz poštovanje obaveze održavanja javnih rasprava u kojima učestvuju sve državne institucije, kao i lokalno stanovništvo”, navedeno je u saopštenju.
Iz Udruženja ukazuju da “ne postoji nijedan način poizvodnje električne energije, a da ne vrši uticaj na prirodu i životnu sredinu”, a da mini hidroelektrane “imaju najmanji uticaj na životnu sredinu u poređenju sa svim ostalim obnovljivim izvorima energije”.
“Poslednjih godinu i po dana zlonamerno se snimaju i slikaju reke i rečna korita u toku izgradnje malih hidroelektrana. Tada se gradilišta u rečnom toku, tj. oko njega ne razlikuju od bilo kog drugog gradilišta u gradu. Rečna korita i okolina se nakon izgradnje po pravilu uređuju, tj. rekultivacijom dovode u prethodno stanje”, piše u saopštenju.
Iz Udruženja smatraju da “iz političkih ambicija i drugih interesa jedan mali broj ljudi vodi zlonamernu kampanju protiv izgradnje malih hidroelektrana više od godinu i po dana”.
“Kada bi građani imali jasan uvid u kumulativni uticaj na životnu sredinu svih proizvođača električne energije, siguran sam da ne bi imali negativno mišljenje o malim hidroelektranama. U prilog ovome govori činjenica da smo jedna od nekoliko država u svetu sa najzagađenijim vazduhom”, kazao je predsednik Nacionalnog udruženja malih hidroelektrana Dragan Josić.
On je naveo da je situacija na terenu u našim rekama, pa i onima koje su u najvišim kategorijama, takva da se u njih izlivaju otpadne vode iz septičkih jama i baca komunalni otpad.
Josić smatra da je ono što smeta lokalnom stanovništvu to što će, nakon izgradnje malih hidroelektrana, zbog manje snage vode “komunalni otpad postati veoma viđiv, a otpadne vode koje dolaze u rečno korito iz septičkih jama će se sporije evakuisati, pa se samim tim povećava koncentracija neprijatnih mirisa”.
On je rekao da male hidroelektrane koriste snagu vode u delovima vodotoka sa velikim padovima na malom rastojanju, pri tome ostavljajući zakonom propisan garantovani ekološki proticaj u rečnom koritu.
“Nakon prolaska kroz mašinsku zgradu, tj. turbine, celokupna količina vode se vraća u rečno korito, i to značajno obogaćena kiseonikom, a hemijski nepromenjena, pa se upravo iz tog razloga riba vrlo četo koncentriše u većem broju neposredno ispod mašinske zgrade. Svi cevovodi malih hidroelektrana se nalaze ispred ili iza sela, pa je u samom selu reka uvek u punom kapacitetu”, kazao je Josić.
U saopštenju se podseća da se Srbija obavezala da će dostići da do 2020. godine 27% potrošnje energije dobija iz obnovljivih izvora, a u slučaju da se ne dosegne ugovorena obaveza, moraće da uvozi energiju proizvedenu iz obnovljivih izvore iz EU.
“U najrazvijenijim ekološkim evropskim državama hidro potencijal je veoma prihvatljiv i izgrađeno je više od 24.000 malih hidroelektrana od čega je više od 30% ovih objekata izgrađeno u zaštićenim zonama (Švedska 1.900, Norveška 2.250, Slovenija 350, Švajcarska 1.000, Austrija 3.100)”, navode iz Nacionalnog udruženje malih hidroelektrana.
Izvor: Beta
Foto: screenshot insajder.net