Ekologija

Domaćinstvo Kiš Bičkei ima 48 gnezda seoskih lasta

Pobednik takmičenja “Domaćinstvo koje su laste izabrale” za 2019. godinu je domaćin Norbert Kiš Bičkei iz sela Utrine kod Bačke Topole, koji u svom domaćinstvu ima 48 aktivnih gnezda seoskih lasta, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Domaćin Norbert je osvojio tonu kukuruza.
Ove godine je u takmičenju učestvovalo 44 domaćinstva iz svih delova Srbije. Prijavljeno je ukupno 590 aktivnih gneza koja trenutno nastanjuje 3.540 seoskih lasta koje dnevno pojedu više od 3.000.000 komaraca i muva. Seoske laste pored svoje prirodne vrednosti imaju i ekonomsku vrednost tako što vrše uslugu uklanjanja nepoželjnih insekata za čije zaprašivanje bismo morali da izdvojimo veliku svotu novca.
„Tradicionalno stočarstvo je ključno za opstanak seoskih lasta i brojnih drugih grupa organizama koji zavise od ovakvog čovekovog načina bavljenja poljoprivredom“, kaže Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i dodaje: „Domaćinstvo Kiš Bičkei je malo poljoprivredno gazdinsvo koje se bavi stočarstvom a laste su ih izabrale zato što u njihovom domaćinstvu imaju izobilje hrane, pogodna mesta za gnežđenje i niko ih ne uznemirava“.
Recept za uspeh na takmičenju je stočarstvo ali i drvene grede i plafoni u štalama. Svi dosadašnji pobednici takmičenja, uključujući i domaćinstvo Kiš Bičkei, su imali štale sa drvenim gredama i plafonom. Drvene daske i grede u ovim domaćinstvima nisu obrađene što omogućava seoskim lastama da svoja gnezda koja prave od blata lakše zalepe. Domaćinstva koja nemaju drvene plafone u svojim štalama mogu postaviti jednostavne drvene police i na taj način privući seoske laste u svoje štale.
Seoske laste (lat. Hirundo rustica) su ptice selice koje zimu provode u podsaharskoj Africi i svakog proleća prevaljuju hiljade kilometara ne bili se gnezdile u štalama srpskih domaćina. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije treću godinu za redom organizuje takmičenje „Domaćinstvo koje su laste izabrale“, kako bi ukazali na neodrživost moderne poljoprivrede koja u velikoj meri ugrožava prirodnu raznovrsnost, posebno kroz uništavanje prirodnih staništa, zagađenje vode, degradaciju zemljišta i emisije gasova staklene bašte.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *