Priprema se drugi nacrt Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27

Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije Ivan Karić izjavio je na konsultativnom sastanku o pripremi Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 sa organizacijama civilnog društva, da je u pripremi drugi nacrt Pregovaračke pozicije za neformalne konsultacije sa Evropskom komisijom, koji će Srbija predati do kraja ove godine. Očekujemo da do kraja 2019. godine

Upotreba biomase u cementnoj industriji

U organizaciji Udruženja UNEKOOP-a, uz učešće predstavnika civilnog, javnog, akademskog i privrednog sektora, u Paraćinu je 6. novembra održan okrugli sto na temu” Biomasom ka dekarbonizaciji cementne industrije”. Ispred organizatora, skup je otvorio Vladimir Janković, predstavnik UNECOOP-a koji je istakao da je izabrana tema “Korišćenje biomase u cementnoj industriji”, iz razloga jer je cementna industrija

Moramo podsticati sopstvenu reciklažnu industriju

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan sastao se sa predstavnicima Udruženja reciklera Srbije. Na sastanku je razgovarano o problemima u finansiranju i radu reciklažne industrije u oblasti posebnih tokova otpada. Sagovornici su se saglasili da postoji visok stepen međusobnog razumevanja u pogledu neophodnosti snaženja reciklažne industrije i jačanja nacionalnih kapaciteta u upravljanju svim vrstama otpada.

Javno-privatnim dijalogom do boljih rešenja u oblasti organske proizvodnje

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, boravi u Kopenhagenu u Danskoj, povodom učešća u realizaciji projekta javno – privatnog dijaloga u oblastima organske proizvodnje i pčelarstva, gde je na ove teme razgovarao i sa predstavnicima Ministarstva za životnu sredinu i hranu Danske – Danskepoljoprivredne agencije. Radojević je danske kolege upoznao sa

Neophodna nam je kvalitetna javna rasprava o primeni evropske regulative u životnoj sredini

Najveće evropske vrednosti zaštite životne sredine u EU istkane su iz njene tekovine razvoja i primene pravnih normi. Evropski normativi u ovoj oblasti temelje se na primarnom mišljenju struke koja je utemeljila postulate deduktivnog upravljanja ovom oblasti a to su: – Čovek svojim odnosom može da utiče na životnu sredinu; – Životna sredina utiče na

Uspostaviti dobru bonusnu politiku u oblasti životne sredine

Poznato je država nosilac sistema upravljanja životnom sredinom. Očekujem da državni aparat u potpunosti bude osposobljen (vertikalno i horizontalno – od nivoa Ministarstva do lokalne samouprave). Nadam se da će IT infrastruktura biti brza i efikasna (na primer: izdavanje dozvola, mišljenja, saglasnosti itd. se brzo ishoduju). Verujem da će oni koji poštuju zakon biti stimulisani

Primeniti kaznenu politiku Evropske unije kod nas

Zaštita životne sredine u današnje vremen najčešće se predstavlja kao trošak. Ovakav odnos prema zaštiti životne sredine pokazatelj je primitivnog shvatanja kompleksnih faktora zbog kojih neko društvo i zajednica postoje. Shvatanje vrednosti zdrave životne sredine i odnos  prema životnoj sredini u Srbiji može se sagledati jednom šetnjom pored obala reka ili vožnjom nekim od naših

Zaštita prirode mora da bude efikasna

Ulaskom Republike Srbije u Evrepsku uniju očekujem mnogo toga dobrog što će unaprediti sistem zaštite prirode u Srbiji i učiniti ga funkcionalnim. Prvo očekujem da se u Zakon zaštiti prirode uvedu IUCN kategorije zaštićenih područja, i da shodno kategorijama odradimo cilj zaštite i upravljanje, da mere koje se propisuju u zaštićenim područjima budu u skladu

Važna je sinergija zaštite životne sredine i održivog razvoja

Najsnažniiji utisak na mene ostavlja činjenica da većina razvijenih evropskih zemalja svoje politike koncipira na način da su one usmerene na sinergiju zaštite životne sredine i održivog razvoja. Dakle, oni ekonomski najrazvijeniji su shvatili da se razvojem sektora zaštite životne sredine otvara mogućnost za nova radna mesta, kao i da se podstiče rast i otvaranje

Zaštita životne sredine je obaveza čovečanstva

Zaštita životne sredine je obaveza čovečanstva. Život u današnje savremeno doba je doveo do zanemarivanja prirodnog okruženja. Čovek je mnogo toga zloupotrebio i došao u situaciju da prirodu mora da štiti sam od sebe, da bi preživeo, disao čist vazduh, jeo zdravu hranu, imao ispravnu vodu za piće. Tu nema razlike između naroda u Evropskim

Naše institucije koje pregovaraju za Poglavlje 27

Institucije Republike Srbije koje pregovaraju za Poglavlje 27 – životna sredina I klimatske promene Pregovarački tim Da podsetimo, Vlada Republike Srbije je 13. avgusta 2015. godine formirala tim za pregovore sa EU. Pregovarački tim učestvuje u kreiranju pregovaračke pozicije i izveštava vladu o procesu pregovora sa EU i sa međuvladinih konferencija po pojedinim poglavljima. Tim

Evropska politika životne sredine i Republika Srbija

Poznato je da evropska politika u oblasti životne sredine obuhvata 1.) horizontalno zakonodavstvo a to su: procena uticaja na životnu sredinu, strateška procena uticaja, pristup informacijama i učešće javnosti i 2.) sektorsko zakonodavstvo koje čine: upravljanje otpadom, kvalitet vazduha i klimatske promene, zaštita prirode i biodiverziteta, genetički modifikovani organizmi, zaštita i upravljanje vodama, zaštita prirode

Koji su ciljevi i načela politike životne sredine Evropske unije?

Ciljevi politike životne sredine Evropske unije su očuvanje prirodnih vrednosti, promocija resursno-efikasne ekonomije i briga o javnom zdravlju. Politika životne sredine je multisektorska. Politika i zahtevi zaštite životne sredine moraju biti integrisani u kreiranje i sprovođenje svih politika i aktivnosti Unije, prvenstveno u pogledu promovisanja principa održivog razvoja (Čl. 11 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije).

Gde je povezanost cirkularne ekonomije i Poglavlja 27?

Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR u saradnji sa Ambasadorima održivog razvoja i životne sredine organizovao je juče u EU info Centru u Beogradu sednicu Nacionalnog Konventa o EU posvećenu pitanju povezanosti cirkularne ekonomije i Poglavlja 27 – životna sredina i klimatske promene. Skup je otvorila Nataša Đereg, koordinatorka Radne grupe Nacionalnog Konventa