Satelit prati modrovranu iz Subotičke peščare


Kuda idu naše modrovrane? Na to pitanje uskoro ćemo dobiti odgovor uz pomoć satelita. Naime, na leđa jedne odrasle ptice u Subotičkoj peščari ornitolozi su juče, 18. juna, postavili satelitski odašiljač koji bi trebalo redovno da šalje signale o tome gde se u određenom trenutku ptica nalazi, a putanju kretanja biće moguće pratiti i preko interneta.

Ornitolozi iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kao i Udruženuja ljubitelja prirode “Riparia”, naime, učestvuju u međunarodnom projektu “Zaštita modrovrane u Panonskoj niziji” koji finansira Evropska unija kroz finansijski instrument za zaštitu životne sredine LIFE+. Projekt je započeo u septembru prošle godine i sprovodi se u Mađarskoj i Rumuniji, no istraživanje i zaštita modrovrana koje žive u Srbiji takođe je postala prioritetna aktivnost, jer se radi o jedinstvenoj populaciji koju muči isti problem opstanka. Modrovrana, najšarenija evropska ptica, pretrpela je ogroman pad populacije u Evropi tokom 1980-ih, koji je bio posledica nestanka mesta za ishranu i gnežđenje, stradanja od udara struje na dalekovodima, kao i niza nepovoljnih uslova koji ih zatiču tokom seobe i zimovanja.

“Ovo je prva modrovrana koja je opremljena satelitskim odašiljačem u Srbiji. Uhvaćena je na kućici u kojoj se gnezdi i na odgovarajući način obeležena prstenom na nozi i opremljena odašiljačem, nakon čega je puštena”, kaže Oto Sekereš iz Udruženja“Riparia”, dugogodišnji istraživač ove vrste. Ova akcija predstavlja krunu naših napora da se populacija ove vrste što bolje upozna, prouči i zaštiti, kako bismo trajno bili sigurni da nikada više neće doći u opasnost od nestanka. U tome smo ove godine dobili i značajnu stručnu pomoć od Mađarskog društva za zaštitu ptica i prirode, koje vodi ovaj prekogranični projekat, kaže Sekereš.

Milan Ružić, predsednik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kaže da je u zaštitu modrovrane do sada u Srbiji uloženo mnogo napora članova ove dve civilne organizacije, pre svega u Vojvodini i Negotinskoj Krajini, gde su, zahvaljujući tome, populacije ove ptice znatno ojačale“. U ovom projektu idemo dalje. Na mestima koja ptice mogu da nasele, a gde nema fizičkih mogućnosti da polože jaja, pre nego što su došle iz Afrike postavili smo kućice za gnežđenje, i to na električne stubove, usamljene stare objekte, pojedinačna stabla i u šumice. Upravo ovih dana kontrolišemo koje od njih su ptice zauzele, a već sada imamo ohrabrujuće informacije da su modrovrane, posle više decenija, počele da se gnezde u Potamišju, kao i u jugoistočnom Banatu, naglašava Ružić.

Ornitolozi se nadaju da će modrovrana postati pravi brend naših ravničarskih područja sa očuvanom prirodom, i da će se, njene zaštite radi, prestati sa ubrzanim preoravanjem pašnjaka na kojima živi. Kažu da već sada fotografi prirode uživaju u prilikama da je kod nas fotografišu, što, kako navode, treba da bude iskorišćeno i od strane organizatora turističkih tura. Ipak, naglašavaju da je modruvranu moguće efikasno zaštititi samo uz razumevanje problema u prirodi i dobru volju svih koji upravljaju prostorom da u takvom poduhvatu učestvuju.

Foto: Oto Sekereš

***
Više informacija: Dimitrije Radišić, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije; tel. 064/488-9633, dimitrije.radisic@gmail.com, www.pticesrbije.rs; Oto Sekereš, Udruženje ljubitelja prirode “Riparia”, tel. 064/8420794, otus@tippnet.rs, www.riparia.org.rs





Povratak na početnu stranu