Monteri uče da razlikuju i štite ptice


Ptice se ne zadržavaju na visokonaponskim dalekovodima slučajno. To je njihov životni prostor, jer usamljena i visoka stabla više nemaju ili ih je daleko manje neko nekada. Zato su potrebe energetskog sektora, da se obezbedi nesmetan prenos električne energije do potrošača, sa jedne strane, i potrebe praktične zaštite zaštićenih vrsta koje se na dalekovodima zadržavaju i gnezde, iste važnosti. Da bi oni koji su neposredno uključeni u održavanje dalekovoda znali o kojim vrstama se radi i kako se one štite, ornitolozi iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode su ih za to obučili. Na obuci rukovalaca radova i dispečara Javnog preduzeća „Elektromreža Srbije“, koja je organizovana 18. i 24. marta 2015. u centru Norcev na Fruškoj gori, ornitolozi Draženko Rajković, Nikola Stojnić i Marko Tucakov, držali su predavanja o razlikovanju vrsta ptica na dalekovodima i njihovih gnezda, o aktivnoj zaštiti, kako praktičnoj, tako i onoj zakonskoj. Predavanjima je prethodila projekcija filma o zaštiti stepskog sokola na dalekovodnim stubovima u Mađarskoj, u produkciji mađarske kompanije za prenos električne energije visokog napona MAVIR.

Monteri i dispečari „Elektromreže Srbije“ sa izazovima zaštite ptica suočeni su u svom svakodnevnom radu. Četiri strogo zaštićenie vrsta: stepski soko, obična vetruška, soko lastavičar i mišar na dalekovodnim stubovima u Srbiji, te je njihovoj zaštiti potrebno posvetiti posebnu pažnju prilikom remonta stubova. To znači zabranu svakog ugrožavanja gnezda. No, stepski soko, vetruška i lastavičar ne grade svoja gnezda, pa je isto tako nužna i briga za gnezda gavrana i sive vrane, koja sokolovi preuzimaju. Kako bi sama gnezda, jaja i mladunci u njima bili bezbedni, zajedničkim radom Društva, Zavoda i „Elektromreže Srbije“ postavljeno je 100 drvenih gnezda za njihovo gnežđenje, a prošle godine Društvo je izradilo dodatnih 8 novih metalnih (biće postavljeno još 22).

„Od do sada postavljenih veštačkih gnezda, stepski sokolovi naselili su tri. Smatramo da je to dobar uspeh, budući da je naša populacija ove vrste u kritičnom stanju, i da je u Srbiji preostalo najviše 21 par. Nove metalne kutije pružiće im bolje uslove za gnežđenje, no povećanje populacije ne možemo da očekujemo ako se ne primene i ostale mere zaštite: zabrana (i kažnjavanje) uznemiravanja, ubijanja, trovanja, hvatanja mladunaca i odraslih ptica i poboljšanja hranidbene baze“, kaže Draženko Rajković, rukovodilac ovog projekta u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Prisutni monteri i dispečari imali su priliku i da učestvuju u rešavanju kviza o poznavanju ptica, koji je za njih bio priređen. Ornitolozi naglašavaju da je „Elektromreža Srbije“ je jedan od retkih velikik javnih sistema koji je zaštiti ptica prišao sa razumevanjem, te od ove kompanije očakuju i dalje saradnju u usklađivanju potreba zaštite biodiverziteta sa funkcionisanjem sistema visokonaponskih dalekovoda.

Dodatne informacije: Draženko Rajković, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, strix.draze@gmail.com

www.pticesrbije.rs

Foto: Arhiva DZPPS





Povratak na početnu stranu