Dan ekološkog deficita



Zbog emisije ugljen-dioksida ekološki otisak daleko nadmašuje godišnje kapacitete Zemlje

Oakland, Kalifornija, SAD
– Za manje od osam meseci čovečanstvo je iskoristilo prirodne kapacitete za celu 2015. godinu, dok deponovanje ugljen-dioksida učestvuje sa više od pola potrošnje tih kapaciteta, pokazali su podaci Globalne mreže za ekološki otisak (Global Footprint Network).

Globalna mreža za ekološki otisak prati potrošnju prirodnih resursa od strane čovečanstva (ekološki otisak) u odnosu na sposobnost prirode da odgovori na tu potrošnju obnavljanjem prirodnih resursa. Dan ekološkog deficita je dan kada godišnja potrošnja čovečanstva u odnosu na prirodu prekorači ono što Zemlja može da regeneriše u toj godini. Dan ekološkog deficita pomera se svake godine unapred – 2000. godine bio je početkom oktobra, dok ove godine pada čak 13. avgusta.

Posledice ekološke potrošnje postaju sve očiglednije, a javljaju se u vidu ogoljavanja šuma, suša, nedostatka sveže vode, erozije tla, gubitka biološke raznovrsnosti i nagomilavanja ugljen-dioksida u atmosferi. Prema klimatskim modelima, navedene pojave će sve više dovoditi do sve izraženijih ekoloških posledica.

Karbonski otisak čovečanstva se udvostručio u periodu od ranih sedamdesetih godina prošlog veka, kada je čovečanstvo po prvi put prešlo granicu ravnoteže i ušlo u ekološki deficit.

„Globalni odgovor leži u postepenom smanjivanju upotrebe fosilnih goriva što je i predmet tekućih međunarodnih pregovora u očekivanju novog opšte prihvaćenog klimatskog dogovora u Parizu“, izjavio je Matis Vakernagel, predsednik Globalne mreže za ekološki otisak.

Karbonski otisak je neraskidivo povezan sa ostalim komponentama ekološkog otiska — obradivim zemljištem, pašnjacima, šumama i zemljištem na kojem su izgrađeni objekti i infrastruktura. Svi korisnici tih prostora međusobno se takmiče za slobodan prostor. Što je veća potražnja za hranom i drvnom biomasom i proizvodima, to je manje raspoloživih šumskih ekosistema koji apsorbuju ugljen-dioksid oslobođen sagorevanjem fosilnih goriva.

Klimatski sporazum, čije se postizanje očekuje na Konferenciji o klimatskim promenama (COP 21), koja će se održati u decembru ove godine i biće usredsređena na održavanje rasta temperature na ispod dva stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo. Ovaj zajednički cilj zahteva od država potpisnica Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama da primene konkretne mere radi postepenog eliminisanja fosilnih goriva do 2070. godine.

Pod uslovom da se globalne emisije ugljen-dioksida smanje za barem 30 odsto do 2030. godine u odnosu na sadašnji nivo, Dan ekološkog deficita u toj godini bi se mogao vratiti na 16. septembar.

Pozitivan primer predstavlja smanjenje emisija ugljen-dioksida u Danskoj koja je svoje emisije smanjila za 33 odsto u odnosu na devedesete godine prošlog veka. Da je i ostatak sveta primenio taj princip, Dan ekološkog deficita ove bi se godine obeležavao 3. oktobra.

Ukoliko se resursi nastave trošiti kako ih danas trošimo, njihova potrošnja u 2030. godini odgovarala bi resursima dve planete, a Dan ekološkog deficita bi se pomaknuo na kraj juna.

„Ohrabruje nas povećanje udela energije iz obnovljivih resursa, kao i svest finansijskog sektora da je ekonomija sa malo ugljenika put kojim treba ići. Smanjenje karbonskog otiska je od vitalnog značaja. Sve više to postaje potreba država širom sveta. Smisao održivosti je da svi žive dobro u okviru kapaciteta koje nam Zemlja pruža. To se može postići samo ako budemo držali ekološki otisak u granicama kapaciteta naše planete“, izjavio je Vakernagel. Srbija takođe živi iznad mogućnosti svojih prirodnih resursa. Prema podacima iz Izveštaja o živoj planeti za 2014. godinu Svetskog fonda za prirodu (WWF), Srbija troši više prirodnih resursa nego što joj je dostupno. Kada bi svi na Zemlji živeli kao prosečni stanovnik Srbije, bili bi nam potrebni resursi 1.4 planete. U poređenju sa zemljama u regionu, Srbija troši najmanje prirodnih resursa, dok Slovenija ima najveći ekološki otisak sa 2.6 „potrošene“ planete, Hrvatska 1.9, Makedonija i Bugarska troše 1.7 planete, Bosna i Hercegovina 1.5.

Globalna mreže za ekološki (Global Footprint Network) je neprofitna organizacija čija je vizija svet u kojem svi ljudi žive dobro u skladu sa dobrima prirode i koja teži da ekološka ograničenja stavi u središte procesa odlučivanja kroz promociju podataka, instrumenata i analiza kojima se ograničenja u resursima povezuju sa pitanjima ekonomije i blagostanja. Više informacija o Danu ekološkog deficita možete naći na:
www.overshootday.org



Povratak na početnu stranu